INTERVJU: Mia Dimšić, kantautorka

- Došla sam privatno, ali uvek koristim priliku da upoznam neke nove muzičke urednike i da posetim radio stanice. Zapravo sam došla da uživam u muzici. Večeras slušam „Legende”, sutra Petra Grašu i to je za mene vid odmora.

Koliko možeš u potpunosti da uživaš i odmaraš na nastupima drugih muzičara, a da ne primećuješ neke detalje vezane za vašu profesiju?

- Moram priznati trudim se da uživam u muzici kao pre i da ne analiziram previše, ali ne možeš pobeći od toga, pa uvek volim da odem na koncert nekog starijeg gde može puno toga da se nauči.

Kako je nastala tvoja prva pesma?

- Moja prva profesionalna pesma koja je izašla pod ugovorom je „Budi mi blizu”, ali naravno pisala sam pesme i u srednjoj školi. Prvu sam napisala s 11 godina i tada je u Hrvatskoj bio aktuelno takmičenje za hrvatsku Evroviziju. Tada sam napisala jednu pesmu koja nikada nije prošla, a zove se „Zbog tebe”. To je bila ljubavna pesma koja nije imala nikakvog smisla jer sam samo nabacivala stihove i reči koje se rimuju. Kada me danas neko pita za to, kažem da se ne sećam jer je malo neprijatno, ali verovatno smo svi imali te faze.

Kada si shvatila da su pesme koje si napisala dovoljno dobre da ih predstaviš javnosti?

- To se dogodilo baš s pesmom „Život nije siv”. Ja pre toga godinama nisam ništa ozbiljno pisala, tu i tamo bih nešto napravila za svoju dušu. I kada sam počela ozbiljno da snimam i pevam, nije bio plan da sama pišem svoje pesme jer sam imala tim ali moj menadžer je čuo neke moje radove i rekao da je to moj pogled na život, da je to autentično i da bi trebalo da razmišljam u tom smeru. Kada sam napisala „Život nije siv”, prvo sam je pustila njemu i on je rekao da je dobra i da moramo odmah da objavimo. I ja sam odmah znala da je dobra, ali je bilo pomešano sa toliko dileme, sumnje, straha i neiskustva i premalo vere u sve, da nisam ni sama sebi htela da priznam da mi se sviđa pesma. Da nije bilo njega, koji je imao toliko vere u sve i da nije rekao da je dobra, ne znam da li bih se ikada usudila da je objavim.

Da li te je uspeh šokirao?

- Jeste. To je teško objasniti. S jedne strane imaš ludu veru koja se graniči s ludilom, i to mora da ima svako ko se bavi nečim toliko subjektivnim i kreativnim što moraš da podeliš sa svima. Zaista moraš da imaš jaku veru da bi to mogao. Dođe taj racionalni deo kojim te okolina puni od rođenja - ne možeš, nećeš uspeti, zašto bi baš tvoje prošlo, a hiljade drugih ljudi nisu uspeli. Mislim da se svi borim s tim osećanjem koliko god da verujemo u ono što radimo.

Misliš da je iskrenost u tvojim pesmama presudna za uspeh?

- Apsolutno. Ima puno faktora, ali sam na svojoj koži naučila da je najvažniji rad jer čak i ako napraviš nešto autentično za čim će svi da polude - ako to ne odradiš dobro strateški i ako se pesma ne plasira tako da je čuje što više ljudi, dakle, ako nisi potpuno posvećen i fokusiran na to, neće se dogoditi uspeh. Preduslov je iskrenost, ono za šta će se ljudi zalepiti, ali ako to ne potkrepiš radom, mislim da nema uspeha.

Jesi nekad precrtala neki stih da ne bi previše otkrila o sebi? Jesi samu sebe cenzurisala?

- Jesam, evo sad sam napisala jednu besnu pesmu o raskidima i jako je teško udaljiti se od sebe i biti objektivan, kako prosuditi da li je to nešto totalno banalno ili vredno. Odlučila sam da ću je pustiti, ali nisam još spremna jer je jako agresivna, pošto sam bila ljuta kad sam je pisala. Onda sam prespavala i ujutru sam pomislila da sam preterala, ali možda je to i dobro. Upravo zato je dobro imati oko sebe ljude koji su iskreni i koji će kritički prosuditi da li to vredi.

Da li veruješ u prepravke pesama, da li prepravljaš nekad te svoje sirove emocije na papiru?

- Retko, više stilski ako neka reč nespretno zvuči, možda izbacim koji stih ili sredim neku rimu, ali tome treba dati vremena da se sve dovede u red. Osnovnu poruku i značenje stiha nikada ne menjam jer ima razloga što je to tako ispalo.

Dobila si epitet mile i drage devojke, uzora mladih. Da li te to nekada opterećuje jer si mlada i menjaće se tvoja razmišljanja pa i stil muzike?

- Definitivno ću se menjati. Meni je sve ovo spontano došlo i tako će teći i dalje, pa se ne opterećujem time. Sada me sluša puno dece i mladih, osnovna i srednja škola i to je nekada opterećenje jer ljudi kažu da moram uvek biti slatka i pozitivna. Kad izdam tužnu pesmu oni se razočaraju, ali naravno da ja ne mogu biti stalno srećna i da je to samo jedna strana čoveka, i normalno je da ćeš u jednom trenutku sve izbaciti iz sebe i pokazati ono što jesi. Neću da se opterećujem time i pustiću da se stvari spontano razvijaju jer sve drugo bi ubilo moju kreativnost pošto bih se menjala u smeru u kojem drugi žele, a tu nema sreće.

Koliko trenutno ima u tvom životu tih dežurnih kritičara i hejtera kao iz tvoje pesme „Bezimeni”, posebno sad kad si poznata?

- Ima ih dosta. Oni su uvek tu, a posebno kad si ovako eksponiran, onda svi izlaze iz svoje rupe i govore mi: „Mala, ti to trebaš tako i ovako”, a ja 24 sata razmišljam o tome šta bi trebalo, čak i previše. Uvek postoji razlika između ljudi čija je kritika konstruktivna i onih koji viču na sav glas, e takvi su bezimeni i takva jedna osoba me je inspirisala na tu pesmu.

Kažu da je teško održati balans u glavi kad ti se život toliko promeni i kad si toliko eksponiran, šta je tvoja tačka provere, tvoje sidro?

- Otkad sam počela da se bavim ovim poslom puno pričam sama sa sobom jer se bojim za sebe. Mislim da je najvažnije uporište moja porodica koja je toliko normalna da bi me lako vratila tamo gde mi je mesto. Tu je i moj menadžer koji je moj najbolji prijatelj. Najgori je trenutak kad dođu ljudi koji ti samo povlađuju i zato se trudim da sačuvam ljude koje znam ceo život. Dosta sam duhovna, verujem u karmu i meditaciju i stalno se revaluiram jer je to doslovno područje gde se svaki dan možeš izgubiti. Trudim se iz dana u dan, nekad skrenem pa se vratim i tako...

Kako će izgledati tvoj sledeći album?

- Sledeći album će sigurno biti produkcijski malo tvrđi. Ovo mi je razdoblje neke melanholije pa su mi najzanimljivije takve pesme koje su između tuge i sreće. Najvažnije je da će to biti pesme koje iskreno govore kako se ja sad osećam i to će uvek biti najvažnije bez obzira na to kakva je emocija u pitanju i na koji način je prezentujem.

Snežana Milanović