NININE MUSTRE Zalivanje
Biljke su oduvek za mene bile posebna i veoma draga bića.
O svojoj naklonosti prema drveću ne propuštam priliku da pišem i da govorim, a ni da je pokazujem time što zagrlim pokoje drvo, ranije stidljivo i krišom, a sada sve češće i bez obzira na to da li me neki stranac u prolazu začuđeno posmatra. A kućne biljke, kao i one koje se gaje u bašti, zahtevaju posebnu pažnju i smatram ih moćnim životnim učiteljima.
Biljke me uče strpljenju, pažnji, doslednosti, radosti, davanju, primanju, zahvalnosti i poverenju. Ima tu još nekih lekcija, ali ove su po mom mišljenju najvažnije. Poverenju i strpljenju se učim tako što znam da će biljke da napreduju i da rastu. Unapred imam poverenja u taj proces, iako to ne vidim dok ih posmatram. Mogu ja satima da gledam neku biljčicu i eventualno ću da primetim da joj se od strujanja vazduha pomeraju listovi i grančice, ali da vidim kako raste, to nije moguće. Međutim, ako sam strpljiva nekoliko dana ili nedelja, primetiću novi listić kako se pomalja, ili novi pupoljak koji se iz dana u dan sve više otvara. To je radost! Taj treperavi osećaj zadovoljstva koji mi preplavi celo biće kada primetim kako biljka napreduje i raste, može još jedino da se uporedi sa osećajem kada neka voćka krene da daje plodove. Tada se radost uvećava dodatnim uživanjem u ukusu tih plodova. Ili kada neka biljka procveta pa zamiriše, mmm... pa to je stvarno ravno čudu! Tada se učim zahvalnosti i primanju. Zahvalno primam ono što biljka može da mi pruži. Pruža mi lepotu, miris ili plod, svejedno šta, ali pruža mi sve što je u njenoj moći i ja osećam zahvalnost na tome. Pažnji se učim tako što primećujem to malo živo stvorenje koje mi krasi životni prostor i drago mi je kad god ga primetim. I ne samo da ga primetim, nego se oko njega i potrudim. Ako se ne potrudim i ne zalivam ga redovno, ono će da se osuši i ugine. To na žalost znam pouzdano, iz iskustva. Zalivanje je jednako važno kao i izloženost svetlosti. Baš kao i mi ljudi, biljka će da opstane samo ako ima vazduha, vode i svetlosti.
Volim da biljke poredim sa mislima jer tako proširujem svesnost. Misliti na nešto lepo što priželjkujem, nije dovoljno da se to u stvarnosti zaista i desi. Neophodno je da tu misao negujem poput neke biljke, da je što češće primećujem, da joj se vraćam redovno, svakodnevno. To je kao da je „zalivam“. Zalivanje je davanje energije. Ako joj dajem energiju, dajem joj svoju pažnju i redovno je negujem, ta će misao da se razvija, da napreduje i jednoga dana, „plodove“ da daje. A onda ni radost neće da izostane. Svesno negujem svoje lepe i dobre misli kako bi mi stvarnost bila lepa i dobra. I budno pazim da se neki korov neopaženo ne provuče jer njemu pažnja, voda i nega nisu potrebni, on sve to krade od drugih biljaka i može trajno da im naudi. U ovoj metafori, brige su korovi i čim ih primetim, iz korena ih povadim!
Nina Martinović Armbruster
www.ninamartinovic.com
