OVI VITAMINI I MINERALI SU PRIJATELJI ŠTITNE ŽLEZDE Napravite pravi izbor namirnica za idealan hormonski balans

Ishrana igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja štitne žlezde, a nutricionisti Ivana Dabić i Snežana Divnić ističu da nedostatak odrđenih nutrijenata može negativno da utiče na balans hormona, dok njihov pravilan unos pomaže u prevenciji i ublažavanju problema s ovom žlezdom.

Koji vitamini i minerali su potrebni za zdravu štitnu žlezdu?

Selen- Ovaj moćni antioksidans pomaže u smanjenju upalnih procesa u štitnoj žlezdi i ključan je za proizvodnju hormona T3 i T4. Najviše ga ima u brazilskim orasima, tunjevini i jajima.

Cink - Učestvuje u regulaciji hormona štitne žlezde i pomaže kod simptoma hipotireoze poput umora i opadanja kose. Može se pronaći u mesu, morskim plodovima, semenkama bundeve i mahunarkama.

Gvožđe - Neophodno je za sintezu hormona štitne žlezde, a njegov nedostatak može da doprinese razvoju hipotireoze. Bogati izvori su crveno meso, spanać, sočivo i džigerica.

Vitamin B12 - Osobe sa problemima štitne žlezde, posebno sa Hašimotovim tireoiditisom, često imaju nizak nivo vitamina B12. Nalazi se u mesu, mlečnim proizvodima i jajima.

Vitamin B6 - Pomaže u regulaciji hormona i smanjuje upalne procese u organizmu. Prirodni izvori su banane, krompir, piletina i losos.

Jod - Najvažniji mineral za sintezu hormona štitne žlezde. Nalazi se u morskim algama, ribi i jodiranoj soli, ali se s njegovim unosom ne sme preterivati jer višak može da šteti žlezdi.

Magnezijum - Neophodan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde i ublažavanje simptoma umora i grčeva u mišićima. Može se naći u orašastim plodovima, semenima, tamnoj čokoladi i zelenom lisnatom povrću.

Pravilna ishrana i balansiran unos ovih nutrijenata mogu značajno da doprinesu očuvanju zdravlja štitne žlezde i celokupnog organizma. Ako imate simptome poput umora, problema sa težinom ili promena u raspoloženju, obavezno se posavetujte s lekarom kako biste proverili stanje štitne žlezde i prilagodili ishranu.

Slede preporuke za pravilnu ishranu kod smanjenog (hipotireoza), kao i pojačanog rada štitne žlezde (hipertireoza).

Pravilna ishrana kod smanjene funkcije

Kod osoba sa smanjenom funkcijom štitne žlezde preporučuje se unos sledećih namirnica:

plava riba kao što su tunjevina, skuša, haringa, losos jer su bogate selenom i omega-3-masnim kiselinama

morski plodovi i školjke

integralni pirinač bogat selenom

orašasti plodovi

suncokretove semenke

citrusno voće i banane

jagode i šljive

šargarepa i paprika

maslinovo i riblje ulje

zeleni čaj

Zbog smanjene funkcije štitne žlezde i usporenog metabolizma, preporučljivo je povećati unos vode u organizam.

Glavni faktor koji utiče na pojavu i razvoj hipotireoidizma je stres, a najbolji način za njegovo smanjenje redovno upražnjavanje fizičkih aktivnosti koje podstiču aktivnost štitne žlezde i ubrzavaju metabolizam. Visok nivo kortizola dovodi do manjeg stvaranja hormona T3.

Pored autoimunog procesa i nedovoljan unos joda putem hrane može uzrokovati hipotireozu. Dejstvo nekih lekova i infektivne bolesti, kao što su fibrozna upala štitaste žlezde, hemohromatoza, sklerodermija, amiloidoza, mogu da uzrokuju hipotireozu.

Gluten iz žitarica se sve češće povezuje sa autoimunim bolestima štitne žlezde. Gluten može da dovede do migrene, umora i gojenja.

Pravilna ishrana kod povećane funkcije

Kod osoba sa povećanom funkcijom štitne žlezde preporučuje se povećan unos aminokiselina, proteina i kalcijuma. Takođe, preporučuju su:

integralne žitarice

strumogeno povrće (kupus, kelj, karfiol, keleraba, spanać, brokoli), kao i pasulj i rotkvice

začin kurkuma

omega-3-masne kiseline

vitamin C

soja, ali u fermentisanom obliku kao soja sos, tofu, miso

Osobama sa povećanom funkcijom štitne žlezde se ne preporučuje boravak na moru, sunčanje, izlaganje visokim temperaturama i aktivno bavljenje sportom, dok se sa druge strane preporučuje boravak na planini, umerena fizička aktivnost i izbegavanje stresnih situacija.

Unos veće količine kafe ima štetno dejstvo na pravilan rad štitne žlezde, jer kafa istovremeno poseduje stimulativni i strumogeni efekat na njenu aktivnost.

Naime, kafa podstiče stvaranje tireoidnih hormona što predstavlja problem u slučaju da je aktivnost štitne žlezde već povećana, dok sa druge strane, otežava apsorpciju joda iz krvotoka što predstavlja problem kad je aktivnost štitne žlezde smanjena.

Kod hiperfunkcije tiroidne žlezde koncentracija šećera u krvi je visoka, slično kao i kod dijabetičara.

Muskulatura creva je previše aktivna, usled čega dolazi do dijareje.

Vitamin C, vitamin E i kompleks B vitamina pozitivno deluju kod ubrzanog dejstva štitne žlezde, jer oni utiču na poboljšanje opšteg funkcionisanja štitne žlezde i takođe utiču na unapređenje imunog sistema, prenosi Zdravlje.Kurir.rs.