INTERVJU: Aja Jung, osnivač i direktor Beogradskog festivala igre

Zahvaljući ovom festivalu Beograd iz godine u godinu postaje sve značajnija adresa za sve one koji čine svetsku scenu umetničke igre, a publici pruža jedinstvenu priliku za otkrivanje igre kroz njene vrhunske domete.

Od 22. marta do 12. aprila Festival će predstaviti 16 kompanija savremene igre iz 11 zemalja sa 20 koreografskih komada. Između svečanog otvaranja i nastupa Holandskog teatra igre iz Haga i svetske premijere koreografije Jakopa Godanija, u izvođenju Drezden Frankfurt kompanije, na njegovom kraju, festival će i ovog puta doneti raznovrsnost i aktuelnost u svetskim okvirima. O pripremama za festival, njegovom značaju u svetu umetničke igre i najatraktivnijim programima za “Dnevnik” govori Aja Jung, osnivač i direktor Beogradskog festivala igre.

Britanski list „Gardijan” je nedavno, najavljujući 16. izdanje Beogradskog festivala igre, uporedio ovaj festival sa londonskim „Dance umbrella„, Festivalom igre u Monpeljeu ili Bijenalom igre u Lionu. Koliki je izazov za beogradski festival držati korak sa nekim od vrhunskih centara umetničke igre u svetu?

- Upravo je to i najveći izazov! Beogradski festival igre nema konkurenciju u regionu, ali smo gotovo nesvesno ušli u trku sa važnim i mnogo starijim manifestacijama umetničke igre u svetu. To nas je nateralo da najmanje dve godine unapred osmišljavamo i selektujemo program, da ulazimo u rizik kupovine neizvedenih koreografskih komada, da u medijima najavljujemo autore i naslove i onda kada još ne znamo kako ćemo obezbediti sredstva za njihov dolazak... Mogućnost da imate festival svetskog renomea podrazumeva mnogo hrabrosti. Za 16 godina, uz sve rizike i probleme, festival je ozbiljno rastao. Kada je „Gardijan“ u pitanju, raduje nas da će ove godine njihovi kritičari prvi put uživo pratiti predstave festivala. Do sada su nas samo posmatrali, iz Londona!   

Novo, 16. izdanje beogradskog festivala igre biće u znaku emocija, kako glasi i ovogodišnji slogan. Da li se to može reći i za koreografska ostvarenja koja će biti na programu?

- Naravno. Svaka od 16 trupa iz 11 zemalja, ima zadatak da donese po jednu snažnu i neizbrisivu emociju. Igra je kraljica eteričnog. Ona ne zahteva uputstvo za upotrebu, i dozvoljava apsolutnu slobodu u razumevanju... Međutim, ono što treba da ostane iza jednog kvalitetnog koreografskog komada – jesu dobre vibracije. Sa ovom festivalskom edicijom, trudimo se da obnovimo pozitivna ljudska osećanja i vrednosti. Nedostaju, zar ne?

Uz neke od svetskih trupa i autora koje je naša publika već imala prilike da vidi proteklih godina, koja su to ostvarenja za koja ste posebno zadovoljni što će biti predstavljena na 16.Festivalu igre?

- Borim se za svakog autora i za svaki naslov pođednako. Bez obzira da li se radi o velikim zvezdama ili mladim koreografima koje naš festival ima potrebu da predstavi. U tom moru izazova i strepnji, svi vam postanu pođednako važni. Selekcija je svakako najkreativniji segment posla, a obično je najizazovnije dovesti trupe koje nisu sa evropskog kontinenta. Ta „egzotika” ove godine podrazumeva gostovanja radova Eun Mi An iz Seula, Dade Masilo iz Johanesburga, Mari Šuinar iz Montreala... Da bi brojne trupe iz daleke Koreje, Južne Afrike, Kanade ili SAD svratile u Srbiju, moramo im ponuditi turneje koje po nekoliko godina unapred planiramo sa drugim evropskim partnerima... Nije jednostavno pregovarati ni sa Holandskim teatrom igre ili Drezden Frankfurt kompanijom, jer se radi o ansamblima kojima je kalendar popunjen po nekoliko sezona unapred. Izuzetno sam ponosna i na dolazak izraelskog Ansambla Batševa i jednog od najvažnijih koreografa našeg vremena - Ohada Naharina.

Koliko je ovogodišnji program po temama kojima se predstave bave i bogatstvu stilova reprezent onoga što je trenutno aktuelno na svetskoj sceni umetničke igre?

- Kao i prethodne edicije, i ova donosi neke sasvim nove produkcije. Sa druge strane, publika voli da vidi i one naslove koje je svetska kritika već ocenila, ili koje imaju pet zvezdica u Njujork tajmsu, Gardijanu, Mondu...  Treba uvek napraviti dobar balans. Na primer „Fraktus V” nije najnovije ostvarenje Sidija Larbija Šerkaujia, ali je svakako izuzetno aktuelna tema koja govori o slobodi govora i protoku informacija. Delo je utemeljeno na studiji Naoma Čomskog, i izaziva oprečne reakcije među publikom. Komad Aleksa Serana i njegove trupe iz Barselone, takođe se bavi aktuelnom temom migracije i migranata, koristeći neverovatne projekcije i na hiljade minijaturnih igračaka... Jedna od najkompleksnijih koreografskih postavki jeste antologijska „Vrteška” Rašida Uramdana. To je delo o životu, gubicima i usamljenosti, koje naizmenično greje i čupa dušu.  Da ne bi sve bilo tako ozbiljno, pozivam sve roditelje da sa svojom decom (a naročito roditelje namrgođenih  tinejyera) pogledaju čudesne hip hop igrače lionske trupe Tie Break, u duhovitom komadu koji je uronjen u bogatu scenografiju jednog naizgled običnog hotela... 

Kako se po vama može rešiti godišnje finansiranje festivala koji su primarno međunarodnog karaktera s obzirom da poznate strane trupe imaju i godinama unapred utvrđene termine za gostovanja?

- Tako što ćemo početi da razmišljamo i planiramo unapred. Pozorišta moraju imati svoj repertoar za celu sezonu, kao što i festivali moraju prodavati svoje ulaznice bar pola godine pre svog otvaranja... To je jedini način da budemo deo sveta i da nam turisti dolaze zbog naših umetničkih, a ne ugostiteljskih i zabavljačkih dostignuća...  Takođe, to je jedina mogućnost da država počne da vraća sredstva koja je investirala u projekte kulture, odnosno da vrši evaluaciju njihovog kvaliteta i njihovih dometa.  Pa ko uspe, taj i opstane...

Beogradski festival igre je počeo da živi i između dva festivalska izdanja kroz radionice, kurseve, izložbe, filmove, koliko sve to utiče na popularizaciju umetičke igre kod nas?

- Svi veliki festivali u svetu su u poziciji da se bore za svoju publiku. Naročito za mladu i najmlađu publiku. Jedini način da ih animirate, jeste da ste stalno prisutni. Borba za kvalitetne programe i partnere sa kojima se ti programi mogu realizovati, traje bez zaustavljanja. Nažalost, mi smo jedina zemlja u regionu u kojoj se teatri zamandale tokom leta, gde premijere izgledaju kao slavska okupljanja, gde se ulaznice za predstave mogu dobiti za yabe, i gde festivali pozivaju i nagrađuju uvek iste serdare i vojvode... Verujem da moramo da se menjamo. A sve velike promene običnu počinju od sopstvenog dvorišta...  

Koje predstave će ove godine biti pred publikom u Novom Sadu i Vršcu?

- U Novom Sadu će 12. aprila nastupiti Drezden Frankfurt kompanija igre sa novim postavkama Jakopa Godanija. Na scenu SNP-a 29. marta dolazi i filadelfijski BalletX, sjajna kompanija sa delima tri veoma popularna koreografa, Kajetana Sota, Metjua Ninena i Jorme Elo. U Novom Sadu 25. marta i u Vršcu 28. marta, nastupiće rimska trupa Spellbound. Oni donose divnu priču o Rosiniju.

Nina Popov