„Zvezda je rođena“: Još jedan holivudski proizvod, ne sasvim bez duše
Četvrta holivudska ekranizacija ljubavne drame “Zvezda je rođena” u ovoj verziji prati priču Bredlija Kupera kao umornog kantri autora Džeksona Mejna koji se zaljubljuje u Lejdi Gagu (Stefani Đermanota) neotkrivenu muzičarku, i pomaže joj da “pronađe slavu”.
Kao i u svim prethodnim adaptacijama, scenario se fokusira na odnos između dvoje likova, posebno na to kako oboje pronalaze zajednički jezik u umetnosti, ali i kako se odnose prema slavi i uspehu.
“Zvezda je rođena” jeste proizvod za široku potrošnju, ali nije sasvim bez duše. Ko je tražio holivudsku melodramu sa solidnom muzikom to će i dobiti, i u tome, u krajnjem slučaju, i nema ništa loše – ne možemo svaki dan gledati Kišlovskog ili Tarantina, film ponekad treba da bude prijatna zabava koja, ipak, nije suviše glupa.
Film je Kuperov režiserski debi, i u svojim vrlo klasičnim rediteljskim rešenjima nalikuje sličnom temeljnom pristupu Klinta Istvuda, još jednog glumca koji je postao reditelj, mada nije ni blizu filmske magije svog starijeg kolege.
Mnogo babica – kilavo dete, pa tako scenario koji, ako računamo sve prethodne ekranizacije, potpisuje desetak pisaca (uključujući Bredlija Kuper), ima bezbroj rupa. Mnogi problemi koji film otvara nisu dovedeni ni do zaključka, niti do bilo kakve poente (recimo, odnos glavne junakinje i njenog problematičnog menadžera, ili njen stav prema sopstvenoj karijeri – da li je Ali komercijalna pevaljka ili iskrena umetnica itd), a neki ključni elementi uvedeni su suviše kasno (Yekovo priznanje da je pokušao samoubistvo u detinjstvu).
Lejdi Gaga, kojoj je ovo prva ozbiljnija uloga (uz onu u seriji “Američka horor priča”), sasvim je prirodna i ubedljiva, ali bez naročite ideje šta hoće da uradi sa svojim likom (nejasno je ko je ta osoba koju glumi, sem što zna da peva i ima dobro srce). Njena sasvim solidna ali potpuno prosečna gluma naravno nije obeshrabrila holivudsko udruženje stranih novinara da je ove nedelje zvanično nominuje za Zlatni globus. Nominacija nije došla kao preterano iznenađenje posle salvi preteranih hvalospeva u kojima su kritičari, uz ostale jednako ubedljive argumente, oduševljeno uzvikivali kako je Gaga glumila bez trunke šminke (?). No, dosad je verovatno svima već jasno koliko klanovski funkcioniše američka industrija zabave.
Bredli Kuper je sjajan kao Džek, i on je bez pogovora glavna zvezda ovog filma, što ne može da pokvari činjenica da gotovo bit za bit, ponavlja ulogu Yefa Briyisa iz filma “Crazy Heart” (2009). I pored svega, Kuper je pokazao da je zaista prvoklasan glumac, pa je Gardijanov kritičar njegovom autodestruktivnom i harizmatičnom Normanu Mejnu opravdano govorio kao o spektakularnom primeru starinskog holivudskog šmekerskog sjaja.
“Zvezda je rođena”, priča o autodestruktivnom umetniku Normanu Mejnu koji otkriva Esterin talenat i zaljubljuje se u nju, dobija svoju ekranizaciju na svakih par decenija.
Prva verzija je snimljena 1937, sa Dženet Gejnor u ulozi talentovane provincijalke kojoj Frederik Marč pomaže da postane holivudska miljenica.
Godine 1954, Ester je tumačila Džudi Garland kojoj je u pravom životu karijera bila pred gašenjem posle dugogodišnje borbe sa zavisnošću (što je, ironično, ono što se Normanu Mejnu dešava u svim filmskim verzijama). Partner joj je bio Džejms Mejson, a u ovoj verziji glavna junakinja nije samo glumica već i muzičarka.
U istoimenom filmu iz 1976, oboje ljubavnika su muzičari – Normana Mejna, rok muzičara, tumači tada popularni pevač i glumac Kris Kristoferson, a Barbra Strejsend glumi talentovanu pevačicu Ester.
Zanimljivo je da je najnovijoj verziji Norman Mejn preimenovan u Yeksona Mejna, i prekvalifikovan u kantri muzičara, dok je Ester postala Ali, moguće zbog igre rečima (Ali Mejn se na engleskom čita kao francuski naziv za Nemačku, a ime ove države je u etimologiji Gaginog prezimena.)
Nastasja Pisarev
