„Звезда је рођена“: Још један холивудски производ, не сасвим без душе
Четврта холивудска екранизација љубавне драме “Звезда је рођена” у овој верзији прати причу Бредлија Купера као уморног кантри аутора Џексона Мејна који се заљубљује у Лејди Гагу (Стефани Ђерманота) неоткривену музичарку, и помаже јој да “пронађе славу”.
Као и у свим prеthodnim адаптацијама, сценарио се фокусира на однос између двоје ликова, посебно на то како обоје проналазе заједнички језик у уметности, али и како се односе према слави и успеху.
“Звезда је рођена” јесте производ за широку потрошњу, али није сасвим без душе. Ко је тражио холивудску мелодраму са солидном музиком то ће и добити, и у томе, у крајњем случају, и нема ништа лоше – не можемо сваки дан гледати Кишловског или Тарантина, филм понекад треба да буде пријатна забава која, ипак, није сувише глупа.
Филм је Куперов режисерски деби, и у својим врло класичним редитељским решењима наликује сличном темељном приступу Клинта Иствуда, још једног глумца који је постао редитељ, мада није ни близу филмске магије свог старијег колеге.
Много бабица – килаво дете, па тако сценарио који, ако рачунамо све prеthodnе екранизације, потписује десетак писаца (укључујући Бредлија Купер), има безброј рупа. Многи проблеми који филм отвара нису доведени ни до закључка, нити до било какве поенте (рецимо, однос главне јунакиње и њеног проблематичног менаџера, или њен став према сопственој каријери – да ли је Али комерцијална певаљка или искрена уметница итд), а неки кључни елементи уведени су сувише касно (Yеkovo признање да је покушао самоубиство у детињству).
Лејди Гага, којој је ово прва озбиљнија улога (уз ону у серији “Америчка хорор прича”), сасвим је природна и убедљива, али без нарочите идеје шта хоће да уради са својим ликом (нејасно је ко је та особа коју глуми, сем што зна да пева и има добро срце). Њена сасвим солидна али потпуно просечна глума наравно није обесхрабрила холивудско удружење страних новинара да је ове недеље званично номинује за Златни глобус. Номинација није дошла као претерано изненађење после салви претераних хвалоспева у којима су критичари, уз остале једнако убедљиве аргументе, одушевљено узвикивали како је Гага глумила без трунке шминке (?). Но, досад је вероватно свима већ јасно колико клановски функционише америчка индустрија забаве.
Бредли Купер је сјајан као Џек, и он је без поговора главна звезда овог филма, што не може да поквари чињеница да готово бит за бит, понавља улогу Yеfa Briyisa из филма “Crazy Хеарт” (2009). И поред свега, Купер је показао да је заиста првокласан глумац, па је Гардијанов критичар његовом аутодеструктивном и харизматичном Норману Мејну оправдано говорио као о спектакуларном примеру старинског холивудског шмекерског сјаја.
“Звезда је рођена”, прича о аутодеструктивном уметнику Норману Мејну који открива Естерин таленат и заљубљује се у њу, добија своју екранизацију на сваких пар деценија.
Прва верзија је снимљена 1937, са Џенет Гејнор у улози талентоване провинцијалке којој Фредерик Марч помаже да постане холивудска миљеница.
Године 1954, Естер је тумачила Џуди Гарланд којој је у правом животу каријера била пред гашењем после дугогодишње борбе са зависношћу (што је, иронично, оно што се Норману Мејну дешава у свим филмским верзијама). Партнер јој је био Џејмс Мејсон, а у овој верзији главна јунакиња није само глумица већ и музичарка.
У истоименом филму из 1976, обоје љубавника су музичари – Нормана Мејна, рок музичара, тумачи тада популарни певач и глумац Крис Кристоферсон, а Барбра Стрејсенд глуми талентовану певачицу Естер.
Занимљиво је да је најновијој верзији Норман Мејн преименован у Yеksona Мејна, и преквалификован у кантри музичара, док је Естер постала Али, могуће због игре речима (Али Мејн се на енглеском чита као француски назив за Немачку, а име ове државе је у етимологији Гагиног презимена.)
Настасја Писарев