Patološki kockari već sa šesnaest i po godina
NOVI SAD: Igre na sreću znatno više igraju deca u velikom gradu nego ona iz manjih mesta, pokazalo je istraživanje u kojem je učestvovalo 2.357 učenika iz devet osnovnih i devet srednjih škola Južnobačkog okruga i Srema.
Istraživanje je sprovela psiholog Jasmina Leković iz Centra za odvikavanje od kockanja „Život nije igra”. Od 2.357 ispitanih đaka iz Novog Sada, Bačke Palanke, Vrbasa, Sremske Mitrovice, Rume i Inđije, 997 njih igra igre na sreću, što je 42 odsto. Najviše ih je u Novom Sadu, potom u Južnobačkom okrugu, dok ih je najmanje u Sremskom okrugu. Među ispitanicima, patološki kocka 96 muških i 15 ženskih, a u proseku imaju 16,5 godina.
Po tom istraživanju, svako četvrto dete prvi put se susreće s igrama na sreću između desete i četrnaeste godine, a u tom uzrastu duplo ih je više iz Novog Sada nego u manjim mestima. Zabrinjava podatak da je deset odsto dece mlađe od deset godina izjavilo da je imalo iskustvo s igrama na sreću.
Najveći broj anketiranih učenika, gotovo petina, upoznali su se s igrama na sreću uz pomoć društva, zatim roditelja, kao i putem televizije. Pod uticajem reklame, 17 odsto anketiranih učenika je odigralo neku igru na sreću.
Kad je reč o motivima za igre na sreću, učenici su najčešće navodili zabavu, zatim dosadu, povećanje budžeta, prekraćivanje vremena, poziv društva, dobro raspoloženje, želju da probaju nešto novo i na poslednjem mestu je razlog da imaju para. Ključni motivi kod učenika koji patološki kockaju su drugačiji: na prvom mestu navode povećanje budžeta, zatim zabavu, dosadu, prekraćivanje vremena, poziv društva, „višak“ novca, potrebu koja potiče od konzumiranja alkohola, te dobro raspoloženje. Anketirani učenici koji patološki kockaju u toku kockanja duplo više koriste alkohol nego drogu.
Petnaest odsto anketiranih je novac za užinu trošilo igrajući igre na sreću da bi ga „umnožili“. Ukoliko dobiju novac od igara na sreću, učenici opšte populacije najpre ga troše na izlaske i provod, zatim na garderobu, a kockanje nastavlja njih šest odsto. I anketirani učenici koji patološki kockaju izjavili su da najviše pare troše na izlaske i provod, ali njih 41 odsto nastavlja kockanje, na drogu troši 30 odsto, a na garderobu 27 odsto učenika.
Probleme zbog kockanja imalo je 41 odsto ispitanika kod kojih je utvrđena patologija. Na prvom mestu to su bila dugovanja, zatim izostanci iz škole, nervoza i razdražljivost, svađe s bliskim osobama, slab uspeh u školi, krađa zlata i novca iz kuće, čin prevare, problemi sa zakonom i krađa.
Od igara na sreću kod mladih je najzastupljenija kladionica.
B. Pavković
