Патолошки коцкари већ са шеснаест и по година
НОВИ САД: Игре на срећу знатно више играју деца у великом граду него она из мањих места, показало је истраживање у којем је учествовало 2.357 ученика из девет основних и девет средњих школа Јужнобачког округа и Срема.
Истраживање је спровела психолог Јасмина Лековић из Центра за одвикавање од коцкања „Живот није игра”. Од 2.357 испитаних ђака из Новог Сада, Бачке Паланке, Врбаса, Сремске Митровице, Руме и Инђије, 997 њих игра игре на срећу, што је 42 одсто. Највише их је у Новом Саду, потом у Јужнобачком округу, док их је најмање у Сремском округу. Међу испитаницима, патолошки коцка 96 мушких и 15 женских, а у просеку имају 16,5 година.
По том истраживању, свако четврто дете први пут се сусреће с играма на срећу између десете и четрнаесте године, а у том узрасту дупло их је више из Новог Сада него у мањим местима. Забрињава податак да је десет одсто деце млађе од десет година изјавило да је имало искуство с играма на срећу.
Највећи број анкетираних ученика, готово петина, упознали су се с играма на срећу уз помоћ друштва, затим родитеља, као и путем телевизије. Под утицајем рекламе, 17 одсто анкетираних ученика је одиграло неку игру на срећу.
Кад је реч о мотивима за игре на срећу, ученици су најчешће наводили забаву, затим досаду, повећање буџета, прекраћивање времена, позив друштва, добро расположење, жељу да пробају нешто ново и на последњем месту је разлог да имају пара. Кључни мотиви код ученика који патолошки коцкају су другачији: на првом месту наводе повећање буџета, затим забаву, досаду, прекраћивање времена, позив друштва, „вишак“ новца, потребу која потиче од конзумирања алкохола, те добро расположење. Анкетирани ученици који патолошки коцкају у току коцкања дупло више користе алкохол него дрогу.
Петнаест одсто анкетираних је новац за ужину трошило играјући игре на срећу да би га „умножили“. Уколико добију новац од игара на срећу, ученици опште популације најпре га троше на изласке и провод, затим на гардеробу, а коцкање наставља њих шест одсто. И анкетирани ученици који патолошки коцкају изјавили су да највише паре троше на изласке и провод, али њих 41 одсто наставља коцкање, на дрогу троши 30 одсто, а на гардеробу 27 одсто ученика.
Проблеме због коцкања имало је 41 одсто испитаника код којих је утврђена патологија. На првом месту то су била дуговања, затим изостанци из школе, нервоза и раздражљивост, свађе с блиским особама, слаб успех у школи, крађа злата и новца из куће, чин преваре, проблеми са законом и крађа.
Од игара на срећу код младих је најзаступљенија кладионица.
Б. Павковић
