Arhiv Vojvodine objavio knjigu Daglasa Dolda: Amerikanac na Balkanu 1915

Ako vrata ne bi bila otvorena, veoma brzo bi bila provaljena i ako u kući nije bilo dovoljno mesta za vojnike, ljudi bi bili izbačeni napolje. Zgrada koja je pripadala srpskom zvaničniku, provaljena je i 20 ili 25 Nemaca je počelo sistematično da lomi stvari. Manija destrukcije izgleda je obuzela ove ljude i počeli su da uništavaju sve čega bi se dočepali. Narednog jutra jedan od naših je pitao nemačkog oficira zašto je vojnicima dozvoljeno da se ponašaju tako kako su se ponašali. On je ljutito odgovorio: ’Oni su hrabri ljudi koji se bore za otadžbinu, treba im dozvoliti da se dobro provedu kada dođu u neprijateljski grad’“.

Ovako je ulazak vojnika Drugog nemačkog rajha u Niš opisao američkog lekara Daglas Meriveder Dojl u rukopisu nazvanom „Avantura na Balkanu 1915“, koji je sad prvi put integralno objavljen na srpskom jeziku u izdanju Arhiva Vojvodine. 

Daglas Dold je bio tek svršeni student medicine Kolumbija univerziteta kada se u leto 1915. uputio preko okeana kao deo američke ekspedicije za pomoć Srbiji, koju je pokrenuo Mihajlo Pupin. Tokom rada u poljskoj bolnici u Dobrunu (Bosna) gotovo u potpunosti je izgubio vid i bio je upućen u Niš na lečenje. Tu ga je zatekla Bugarska objava rata Srbiji, nakon koje su ubrzo u grad ušle najpre bugarske jedinice a potom i Nemci. Rukopis, čiji se original čuva u Biblioteci Kolumbija univerziteta u Njujorku a kopija je pronađena u Arhivu Vojvodine, predstavlja svedočanstvo o tim teškim okupacionim danima koje je Niš doživeo u novembru 1915... 

Pri tome Dold nije bio samo nemi posmatrač ovih događaja, već i aktivni učesnik, često se pojavljujući, zajedno sa svojim američkim prijateljima, kao posrednik između nezaštićenih stanovnika Niša i okupacionih vlasti. Krajem novembra 1915. godine, zbog sve većih zdravstvenih problema, Daglas Dold je napustio Srbiju i vratio se u SAD.

U predgovoru knjizi američki ambasador Kajl Randolf Skot naveo je da Doldov idealizam i saosećanje reflektuju osećanja koja su građani SAD, te 1915 još uvek neutralne u Velikom  ratu, gajili prema Srbiji i zbog kojih su mnogi Amerikanci odazvali Pupinovom pozivu na pomoć njegovoj domovini. „Doldov rukopis opisuje bliske veze između srpskog i američkog naroda, koje su se razvile tokom Prvog svetskog rata i nastavile da se produbljuju narednih godina i decenija”, naveo je ambasador Skot, dok je direktor Arhiva Vojuvodine dr Nebojša Kuzmanović u pogovoru istakao nadu da će Doldova „Avantura na Balkanu” bar malo pomoći boljem razumevanju Srba i Amerikanaca „koje nam je u ovom vremenu i te kako potrebno, kako bismo prevazišli tragične nesporazume, pa i neprijateljstvo s kojim smo završili prošlo stoleće.

„Neka herojska misija Daglasa Dolda i njegovih drugova iz 1915. bude zalog našim boljim odnosima i vezama”, poruka je dr Nebojše Kuzmanovića.

„Dosadašnjim istraživanjima nismo utvrdili kada je rukopis nastao”, navodi priređivač Doldove knjige „Avantura na Balkanu 1915” viši arhivista Ljiljana Dožić. „Daglas Dold navodi da mu je u pisanju i prisećanju mnogo pomogao dnevnik njegovog brata Eliota, koji je on vodio za vreme humanitarnog rada Kolubija ekspedicije i koji samo spletom okolnosti nije oduzet prilikom strogih pregleda nemačkih graničnih vlasti tokom putovanja braće od Niša do Roterdama krajem novembra i početkom decembra 1915”. Iz Roterdama su braća Dold isplovila 10. decembra 1915. da bi u njujoršku luku uplovili 13. dana kasnije. Time je balkanska avantura Daglasa Dolda završena. Umro je u Šarlotsvilu 1931, u svojoj četrdeset prvoj godini. 

        M. Stajić