Sajam knjiga više prodajna nego kulturna manifestacija

Osnivač i glavni urednik „Arhipelaga” Gojko Božović kaže da je koncept sajma potpuno pogrešan i da iz godine u godinu pokazuje da nije ni u korist čitaoca, ni u korist izdavača.

„Umesto velikog književnog, kulturnog, javnog događaja, kakav je gotovo uvek bio, Beogradski sajam knjiga je sve više velika, po mnogo čemu značajna, prodajna manifestacija, koja nema više kulturni koncept nego je njen model „cash and carry”„, rekao je Božović Tanjugu, naglasivši da bi Sajam knjiga trebalo pozicinirati tako da u prvom planu budu knjige, književne i kulturne vrednosti, pisci, jer je Sajam izgubio i dimenziju velikog promotera čitanja i savremene literature.

Direktor Sektora za izdavanje knjiga „Službenog glasnika” Petar Arbutina upozorava da na Sajmu knjiga nisu pisci u prvom planu, nego ideja prodaje.

„To se može proverite već u prvom prstenu hale 1 gde ćete na bilo kom štandu neminovno naići na tezgu. Ono što vam izdavač šalje kao poruku jeste: Kupite ovu knjigu. Naravno da treba kupovati knjige, ali treba napraviti strukturu ili slojevitu sliku knjige kao kulturološkog artefakta gde će prave knjige zauzeti pravo mesto i gde ćete videti šta je urađeno između dva sajma kako bi srpski jezik prezentovali drugom svetu i dobili najbolja dela strane književnosti”, naglasio je Arbutina u izjavi Tanjugu.

Direktor izdavačke kuće „Geopoetika” Vladislav Bajac kaže da kada pogleda sve koncepte i promene Beogradskog sajma knjiga ocena je dobra, ali ga brine „taj jednostrani pogled na promenu koji je uzrokovan novcem”.  „Koliko god vi želeli da od Sajma napravite veliku izložbu, pa čak i veliku prodavnicu, ne smete da zadržite koncept ili tendenciju vašara. Obišao sam mnoge sajmove i beogradski je među najboljima u Evropi, ali se mora utegnuti, ispeglati, čak smo doveli u pitanje i estetiku”, primetio je Bajac.  U „Laguni” smatraju da koncept Beogradskog sajma ne treba menjati, jer on omogućava čitaocima da pogledaju šta je novo u izdavaštvu, susretnu se sa piscima i kupe knjige, da on podstiče čitanje i čini da tih osam dana knjiga bude u centru pažnje.

Izvršna urednica „Vulkan izdavaštva” Dubravka Trišić podseća da je nekada Sajam knjiga predstavljao jedino mesto gde su izdavači i publika mogli da se susretnu, ali da su internet i savremene tehnologije doveli do toga da su knjige dostupnije nego ranije.  Naglašava da Sajam predstavlja direktan kontakt između publike i izdavača, čitaoca i pisaca i veruje da je njegova uloga i dalje velika, iako je mogućnost da svi predstave ono što žele dovela do toga da na Sajmu budu i neke stvari kojima nije mesto na takvoj kulturnoj manifestaciji. N

Direktor i glavni urednik „Klija” Zoran Hamović kaže da to može da bude i beskonačna pijaca svega i svačega, ali onda to nije Sajam knjiga, nego „vašar taštine jer dolaze ljudi da bi bili viđeni, da mogu da kažu da su bili na Sajmu knjiga, a suštinski ih to ne zanima”. Od izuzetne važnosti je, kako kaže da on napreduje, da ima bolji i atraktivniji program, da se „malo pročiste” stvari, kako bi afirmisao prave vrednosti, jer „mnogo toga što je u sada u koricama, nisu knjige, već sadržaj koji se suprostavlja misiji knjige”.