Сајам књига више продајна него културна манифестација
Међународни београдски сајам књига, који се у недељу отвара по 63. пут, временом је мењао свој концепт и улогу, и без обзира што је остао највећа и најзначајнија манифестација посвећена књижевности, он је постао пијаца где је у фокусу продаја, а не књига и писац, сматрају издавачи.
Оснивач и главни уредник „Архипелага” Гојко Божовић каже да је концепт сајма потпуно погрешан и да из године у годину показује да није ни у корист читаоца, ни у корист издавача.
„Уместо великог књижевног, културног, јавног догађаја, какав је готово увек био, Београдски сајам књига је све више велика, по много чему значајна, продајна манифестација, која нема више културни концепт него је њен модел „цасх анд carry”„, рекао је Божовић Танјугу, нагласивши да би Сајам књига требало позицинирати тако да у првом плану буду књиге, књижевне и културне вредности, писци, јер је Сајам изгубио и димензију великог промотера читања и савремене литературе.
Директор Сектора за издавање књига „Службеног гласника” Петар Арбутина упозорава да на Сајму књига нису писци у првом плану, него идеја продаје.
„То се може проверите већ у првом прстену хале 1 где ћете на било ком штанду неминовно наићи на тезгу. Оно што вам издавач шаље као поруку јесте: Купите ову књигу. Наравно да треба куповати књиге, али треба направити структуру или слојевиту слику књиге као културолошког артефакта где ће праве књиге заузети право место и где ћете видети шта је урађено између два сајма како би српски језик презентовали другом свету и добили најбоља дела стране књижевности”, нагласио је Арбутина у изјави Танјугу.
Директор издавачке куће „Геопоетика” Владислав Бајац каже да када погледа све концепте и промене Београдског сајма књига оцена је добра, али га брине „тај једнострани поглед на промену који је узрокован новцем”. „Колико год ви желели да од Сајма направите велику изложбу, па чак и велику продавницу, не смете да задржите концепт или тенденцију вашара. Обишао сам многе сајмове и београдски је међу најбољима у Европи, али се мора утегнути, испеглати, чак смо довели у питање и естетику”, приметио је Бајац. У „Лагуни” сматрају да концепт Београдског сајма не треба мењати, јер он омогућава читаоцима да погледају шта је ново у издаваштву, сусретну се са писцима и купе књиге, да он подстиче читање и чини да тих осам дана књига буде у центру пажње.
Извршна уредница „Вулкан издаваштва” Дубравка Тришић подсећа да је некада Сајам књига представљао једино место где су издавачи и публика могли да се сусретну, али да су интернет и савремене технологије довели до тога да су књиге доступније него раније. Наглашава да Сајам представља директан контакт између публике и издавача, читаоца и писаца и верује да је његова улога и даље велика, иако је могућност да сви представе оно што желе довела до тога да на Сајму буду и неке ствари којима није место на таквој културној манифестацији. Н
Директор и главни уредник „Клија” Зоран Хамовић каже да то може да буде и бесконачна пијаца свега и свачега, али онда то није Сајам књига, него „вашар таштине јер долазе људи да би били виђени, да могу да кажу да су били на Сајму књига, а суштински их то не занима”. Од изузетне важности је, како каже да он напредује, да има бољи и атрактивнији програм, да се „мало прочисте” ствари, како би афирмисао праве вредности, јер „много тога што је у сада у корицама, нису књиге, већ садржај који се супроставља мисији књиге”.