Ujvideki sinhazu najvažnija pozorišna nagrada Mađarske
Novosadsko pozorište / Ujvideki sinhaz osvojilo je najvažniju pozorišnu nagradu u Mađarskoj, zahvaljujući predstavi “Grobnica za Borisa Davidoviča”, koju je Udruženje mađarskih kritičara proglasilo za najbolju na celokupnom mađarskom govornom području.
Već je bio veliki uspeh što je ova predstava, inspirisana istoimenim delom Danila Kiša, u režiji Aleksandra Popovskog, nedavno ušla u najužu konkurenciju. Na svečanosti u Budimpešti preksinoć je proglašen dobitnik i uručeno je ovo ugledno priznanje, u prisustvu predstavnika Ujvideki sinhaza.
Novosadski teatar je, uz rumunski iz Svetog Đorđa, bio jedino pozorište van Mađarske koje se ove godine našlo u ovoj prestižnoj konkurenciji. Najbolji su birani među blizu 130 predstava jer nagrada, koja se ove godine dodeljuje 39. put, podrazumeva celo govorno područje Mađarske i pokriva razne kategorije. Predstava Ujvideki sinhaza bila je u najužoj konkurenciji za najprestižnije priznanje, zajedno sa još dve predstave. Inače, kako podsećaju u ovom teatru, Ujvideki sinhazu je drugi put da dobija ovu nagradu, s tim što ga je prvi put za glumačko ostvarenje u predstavi “Bank Ban” dobila Silvija Križan.
Dodela priznanja za najbolju predstavu upriličena je u budimpeštanskom Lutkarskom pozorištu / Babsinhaz, na svečanosti, kako napominju u Novosadskom pozorištu, vrlo duhovito koncipiranoj i vrlo znalački izvedenoj.
Primajući nagradu, direktor Novosadskog pozorišta rekao je: “Ja sam Valentin Vencel, direktor Novosadskog pozorišta. Novi Sad nije u Transilvaniji, nije ni u Subotici. Novosadsko pozorište je u Novom Sadu. To je grad koji je kapija Balkana. Nekad smo bili najponosniji što Mikloš Horti nije smeo da dođe do Novog Sada, a sada smo ponosni na ovu nagradu.”
Među ostalima, ovoj večeri prisustvovali su i velikani mađarskog pozorišta, takozvani “kapošvarci”, reditelji Laslo Babarci, Gabor Žambeki, Gabor Sekej i Tamaš Ašer. Oni su se poklonili Katalin Lazar, koja je dobila nagradu za životno delo, navode u Novosadskom pozorištu i dodaju da se ona nekada prezivala Lazarević i da je poreklom iz srpske porodice, koja je živela u Rumuniji.
– Dođite narednog meseca u Novosadsko pozorište, da vidite “Grobnicu za Borisa Davidoviča”, predstavu koju niste mogli da vidite ni na Sterijinom pozorju, ni na Bitefu... – duhovito podsećaju, pozivajući publiku, na ove činjenice u Novosadskom pozorištu, koje je svojoj kolekciji dodalo još jedno izuzetno priznanje, u inostranstvu, upravo zahvaljujući ovoj predstavi.
Inače, ovog leta je “Grobnica za Borisa Davidoviča” osvojila dve nagrade na POST - u u Pečuju, najvažnijem pozorišnom festivalu u Mađarskoj. Tamo je nagrađen glumački ansambl ovog teatra za kolektivnu igru, i kompozitor Marjan Nećak za muziku. Takođe je u Kišvardi, na 30. Festivalu vangraničnih mađarskih pozorišta, “Grobnica za Borisa Davidoviča” proglašena za najbolju predstavu, a za najboljeg glumca Arpad Mesaroš, koji igra glavnu ulogu. Predstava je još gostovala i u Astani / Kazahstan, na festivalu MITEM u Budimpešti, Drama festivalu u Ljubljani i Letnjem festivalu u Kopru. Upravo danas, glumci Novosadskog pozorišta će u Skoplju izvesti ovu predstavu, koja učestvuje na revijalnom festivalu MOT.
Premijera „Grobnice...” bila je početkom prošle sezone, u nultom danu međunarodnog pozorišnog festivala jezičkih manjina “Sineryi”, održanog prvi put, u organizaciji upravo Novosadskog pozorišta. Dramaturg “Grobnice za Borisa Davidoviča” je Erne Verebeš, a igraju: Gabriela Crnković / Terezia Figura, Emina Elor, Agota Ferenc, Atila Giric, Daniel Gomboš, Daniel Husta, Silvia Križan, Ištvan Kereši, Judit Laslo, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Gabor Pongo i Zoltan Širmer. Koreograf je Ista Stepanov, kompozitor je Marjan Nećak, scenograf je sam reditelj, a kostimograf je Snežana Pešić.
N. Pejčić