Ујвидеки синхазу најважнија позоришна награда Мађарске
Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз освојило је најважнију позоришну награду у Мађарској, захваљујући представи “Гробница за Бориса Давидовича”, коју је Удружење мађарских критичара прогласило за најбољу на целокупном мађарском говорном подручју.
Већ је био велики успех што је ова представа, инспирисана истоименим делом Данила Киша, у режији Александра Поповског, недавно ушла у најужу конкуренцију. На свечаности у Будимпешти прексиноћ је проглашен добитник и уручено је ово угледно признање, у присуству представника Ујвидеки синхаза.
Новосадски театар је, уз румунски из Светог Ђорђа, био једино позориште ван Мађарске које се ове године нашло у овој престижној конкуренцији. Најбољи су бирани међу близу 130 представа јер награда, која се ове године додељује 39. пут, подразумева цело говорно подручје Мађарске и покрива разне категорије. Представа Ујвидеки синхаза била је у најужој конкуренцији за најпрестижније признање, заједно са још две представе. Иначе, како подсећају у овом театру, Ујвидеки синхазу је други пут да добија ову награду, с тим што га је први пут за глумачко остварење у представи “Банк Бан” добила Силвија Крижан.
Додела признања за најбољу представу уприличена је у будимпештанском Луткарском позоришту / Бабсинхаз, на свечаности, како напомињу у Новосадском позоришту, врло духовито конципираној и врло зналачки изведеној.
Примајући награду, директор Новосадског позоришта рекао је: “Ја сам Валентин Венцел, директор Новосадског позоришта. Нови Сад није у Трансилванији, није ни у Суботици. Новосадско позориште је у Новом Саду. То је град који је капија Балкана. Некад смо били најпоноснији што Миклош Хорти није смео да дође до Новог Сада, а сада смо поносни на ову награду.”
Међу осталима, овој вечери присуствовали су и великани мађарског позоришта, такозвани “капошварци”, редитељи Ласло Бабарци, Габор Жамбеки, Габор Секеј и Тамаш Ашер. Они су се поклонили Каталин Лазар, која је добила награду за животно дело, наводе у Новосадском позоришту и додају да се она некада презивала Лазаревић и да је пореклом из српске породице, која је живела у Румунији.
– Дођите наредног месеца у Новосадско позориште, да видите “Гробницу за Бориса Давидовича”, представу коју нисте могли да видите ни на Стеријином позорју, ни на Битефу... – духовито подсећају, позивајући публику, на ове чињенице у Новосадском позоришту, које је својој колекцији додало још једно изузетно признање, у иностранству, управо захваљујући овој представи.
Иначе, овог лета је “Гробница за Бориса Давидовича” освојила две награде на ПОСТ - у у Печују, најважнијем позоришном фестивалу у Мађарској. Тамо је награђен глумачки ансамбл овог театра за колективну игру, и композитор Марјан Нећак за музику. Такође је у Кишварди, на 30. Фестивалу ванграничних мађарских позоришта, “Гробница за Бориса Давидовича” проглашена за најбољу представу, а за најбољег глумца Арпад Месарош, који игра главну улогу. Представа је још гостовала и у Астани / Казахстан, на фестивалу МИТЕМ у Будимпешти, Драма фестивалу у Љубљани и Летњем фестивалу у Копру. Управо данас, глумци Новосадског позоришта ће у Скопљу извести ову представу, која учествује на ревијалном фестивалу МОТ.
Премијера „Гробнице...” била је почетком прошле сезоне, у нултом дану међународног позоришног фестивала језичких мањина “Sinеryi”, одржаног први пут, у организацији управо Новосадског позоришта. Драматург “Гробнице за Бориса Давидовича” је Ерне Веребеш, а играју: Габриела Црнковић / Терезиа Фигура, Емина Елор, Агота Ференц, Атила Гириц, Даниел Гомбош, Даниел Хуста, Силвиа Крижан, Иштван Кереши, Јудит Ласло, Арпад Месарош, Атила Немет, Габор Понго и Золтан Ширмер. Кореограф је Иста Степанов, композитор је Марјан Нећак, сценограф је сам редитељ, а костимограф је Снежана Пешић.
Н. Пејчић
