TEMA DNEVNIKA Srbijom vršlja oko 200 stranih špijuna

Bez obzira na to što su vlasti u Sarajevu to demnatovale, ostaje utisak da ta prošlonedeljna informacija nije posebno iznenađenje jer je Srbija već dugo godina pod prismotrom stranih obaveštajnih službi. Broj stranih špijuna, naravno, nije moguće utvrditi, ali poznavaoci prilika iznose podatak da je u Srbiji u svakom trenutku aktivno oko 200 špijuna koji za potrebe svojih zemalja svakodnevno, javno ili tajno, prikupljaju informacije. Neki od agenata infiltrirani su i u najviše državne, vojne i policijske strukture.

Od 20 najjačih obaveštajnih agencija, koliko ih je aktivno u našoj državi, najagilnije su nemačka BND, engleska MI-6, kao i agencija Sjedinjenih Američkih Država CIA, ali je sve više onih s Bliskog istoka, iz Irana i Turske, ali i s Kosmeta i iz Rusije.

Tajne službe stranih država deluju ovde da bi destabilizovale Srbiju, udaljile zvanični Beograd od Rusije i približili našu zemlju EU i NATO-u. Sve te procese prati neprestano stvaranje centara stranih agentura na našoj teritoriji. Poznato je da su strane agenture još u vreme Drugog svetskog rata izgradile svoje špijunske pozicije u Srbiji – Nemci u Vojvodini i na Kosovu, Amerikanci, Englezi i Rusi u Beogradu, Italijani na Kosovu i u Sanyaku, a Bugari i Albanci na čitavom jugu Srbije.

Obaveštajni analitičar Milan Petković smatra da ta špijunska mreža ni danas nije mnogo promenjena jer pokriva glavne centre moći i odlučivanja u Srbiji. Petković, međutim, primećuje njihov agresivniji metod rada od kada je Srbija postala saveznik zapadnih država.

Špijuni iz zemalja nastalih raspadom bivše SFRJ, pre svih Hrvatske, BiH i Slovenije, u svakodnevnom su kontaktu sa svojim obaveštajnim službama. Radi se o ljudima koji su nekada živeli u tim zemljama, ili u pograničnim mestima. Svako od njih ima svoj delokrug interesovanja. Hrvatska SOA se naročito interesuje za stanje u Vojsci Srbije. Izraelski Mosad se, s druge strane, koncentrisao na delovanje u BiH, Sanyaku, na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji, pre svega zbog toga što tu deluju ekstremni islamisti.

Poslednjih godina jedan od glavnih zadataka zapadnih agentura je udaljavanje Srbije od ruskog uticaja. Takođe, zvanični Berlin i London su procenili da će već za 20 godina Dunav, koji povezuje Severno i Crno more, biti jedna od najvećih privrednih arterija Evrope i zato je kontrola nad Vojvodinom za njih prioritet.

Svaka obaveštajna služba ima na raspolaganju krug saradnika, udaljenih od istinskog obaveštajnog rada. Njihov zadatak je, ukazuju naši sagovornici, da prikupljaju informacije koje na prvi pogled nemaju bliske veze s aktuelnom državnom politikom zemlje za koju rade. Saradnici obaveštajnih službi zaduženi za tercijalne informacije regrutuju se na različite načine. Ključni faktor prilikom izbora jeste njihov kapacitet za obaveštajni rad. To uključuje poznanstva, kretanje među ljudima koji bi potencijalno mogli biti bezbednosno zanimljivi, kao i nevidljivost za kontraobaveštajni rad suparničke službe, ističu srpski bezbednjaci.

Osim „klasičnih špijuna”, i onih koji u Srbiji borave kao razni atašei pri ambasadama, mnoge inostrane firme preko svojih sektora bezbednosti deluju kao produžene ruke obaveštajnih službi zemalja iz kojih dolaze.

Jedan od nekadašnjih visokih funkcionera Vojnobezbednosne agencije, koji je želeo da ostane anoniman, navodi da je u Srbiji prilično aktivna i crnogorska Agencija za nacionalnu bezbednost. ANB, naime, po njegovim rečima, prati i kretanje crnogorskih kriminalaca po Srbiji, ali istovremeno prati i sve one za koje sumnja da rade protiv crnogorskog premijera Mila Đukanovića.   

M. Bozokin