U Srbiji ima oko 80.000 digitalnih radnika

On već odavno ne predstavlja samo izvor informisanja i zabave već i nezaobilazno sredstvo u obavljanju različitih oflajn i onlajn poslova. Digitalni rad predstavlja specifičnu i rastuću forma rada uz pomoć interneta i na njemu i obuhvata različite poslove, od tagovanja fotografija preko dizajniranja, prevođenja do programiranja.

Broj digitalnih radnika i radnica, kao i profit ostvaren u toj takozvanoj platformskoj ekonomiji, raste iz godine u godinu. Centar za istraživanje javnih politika  u realizaciji projekta „Gig ekonomija u Srbiji”, napravio je istraživanje o tome ko su digitalni radnici iz Srbije i zašto rade na globalnim platformama. Po procenama Svetske banke, Srbija je, zajedno s Rumunijom i Ukrajinom, najveći izvoznik onlajn radne snage među evropskim zemljama. Procenjuje se da oko 80.000 radnika iz Srbije zaradu ostvaruje upravo preko onlajn sfere rada.

Preliminarni podaci Centra za istraživanje javnih politika pokazuju da među digitalnim radnicima u našoj državi dominiraju muškarci u odnosu na žene i da oni čine više od 70 odsto onlajn radne snage. Digitalni radnici su uglavnom mladi, a procenjuje se da danas tipičan onlajn radnik ili radnica ima između 26 i 35 godina. Više od pedeset odsto obuhvaćenih tim istraživanjem činili su visokoobrazovani kadrovi, koji imaju završene fakultete, magistarske ili doktorske studije. Sa srednjom stručnom spremom bila je trećina onlajn radnika. Istraživanje je došlo do rezultata da mnogi srednjoškolci jesu započeli studije, ali ih nisu završili upravo zbog toga što su počeli da rade na onlajn platformama.

Biljana Anđelković i Jelena Šapić iz Centra za istraživanje javnih politika ističu da je za digitalni rad mnogo bitnije koje veštine potencijalni klijenti traže nego koju vrstu škole radnici imaju. Na to ih je naveo podatak iz istraživanja da onlajn radnici ili radnice često rade na poslovima za koje nisu stekli formalno obrazovanje – recimo, predaju engleski a imaju završen matematički fakultet ili se bave dizajnom a završili su sociologiju.

Istraživanje je pokazalo da gotovo 44 odsto onlajn radnika u Srbiji nudi veštine iz oblasti kreativnih i multimedijalnih sadržaja, da su na drugom mestu oni koji se bave razvojem softvera i tehnologije, a na trećem kreatori sadržaja i prevodioci. Najbolje su plaćeni poslovi iz oblasti kreativnih i multimedijalnih sadržaja i razvoj softvera i tehnologije. U tom poslu dominiraju muškarci, dok se radnice više bave pisanjem i prevođenjem i birotehničkim uslugama, odnosno poslovima koji su manje plaćeni.

I ovi prelimintarni rezultati istraživanja Centra za istraživanje javnih politika ukazuju na onlajn praksu diskriminacije zasnovane na polu i/ili nacionalnosti, zatim ponudi potplaćenih poslova i globalnu trku ka što nižoj ceni rada kao strategiju u nadmetanju za ograničen broj onlajn poslova. U Centru ukazuju na to da analize iz evropskih zemalja, Amerike i Kanade navode da su kršenja radnih prava i odsustvo mehanizma za njihovu zaštitu veoma prisutni i sve dominantniji.

Zbog geografske raštrkanosti onlajn radne snage, mogućnost za organizovanje i kolektivno pregovaranje je ograničena pa ostaje otvoreno pitanje radnih prava u onlajn svetu.

Preliminarni podaci ukazuju na to da je prosečna bruto zarada muškaraca koji se bave najplaćenijim poslovima oko 3.100 evra, dok radnice u oblastima u kojima su zastupljenije mogu zaraditi bruto 1.000 evra. Centar za istraživanje javnih politika ukazuje na pomerenu distribuciju zarada, odnosno na mali broj veoma visokih zarada i veliki broj niskih. Upravo te nejednakosti dovode u pitanje potencijale dugoročne dobiti u onlajn prostoru.

U istraživanju je postavljeno i pitanje šta motiviše digitalne radnike iz Srbije za rad na onlajn platformama. Kao odgovor navodi se da su najčešći razlozi da se naš radnik pridruži tom novom tipu rada to što su onlajn poslovi bolje plaćeni, obezbeđuju dodatni izvor prihoda, fleksibilnost koju taj posao nosi sa sobom. Takvi odgovori, ocenili su u Centru za istraživanja javnih politika, srpske onlajn radnike ne razlikuje od njihovih evropskih kolega, ali je drugačije to što takvu vrstu poslova traže nezaposleni koji ga na tržištu rada u Srbiji nisu mogli pronaći. Srpski digitalni radnici ukazuju na to da je stopa nezaposlenosti u Srbiji visoka i da posebno pogađa mlade i žene.

LJ. Malešević