У Србији има око 80.000 дигиталних радника
НОВИ САД: Процењује се да ће већ ове године више од половине светске популације бити повезано уз помоћ интернета.
Он већ одавно не представља само извор информисања и забаве већ и незаобилазно средство у обављању различитих офлајн и онлајн послова. Дигитални рад представља специфичну и растућу форма рада уз помоћ интернета и на њему и обухвата различите послове, од таговања фотографија преко дизајнирања, превођења до програмирања.
Број дигиталних радника и радница, као и профит остварен у тој такозваној платформској економији, расте из године у годину. Центар за истраживање јавних политика у реализацији пројекта „Гиг економија у Србији”, направио је истраживање о томе ко су дигитални радници из Србије и зашто раде на глобалним платформама. По проценама Светске банке, Србија је, заједно с Румунијом и Украјином, највећи извозник онлајн радне снаге међу европским земљама. Процењује се да око 80.000 радника из Србије зараду остварује управо преко онлајн сфере рада.
Прелиминарни подаци Центра за истраживање јавних политика показују да међу дигиталним радницима у нашој држави доминирају мушкарци у односу на жене и да они чине више од 70 одсто онлајн радне снаге. Дигитални радници су углавном млади, а процењује се да данас типичан онлајн радник или радница има између 26 и 35 година. Више од педесет одсто обухваћених тим истраживањем чинили су високообразовани кадрови, који имају завршене факултете, магистарске или докторске студије. Са средњом стручном спремом била је трећина онлајн радника. Истраживање је дошло до резултата да многи средњошколци јесу започели студије, али их нису завршили управо због тога што су почели да раде на онлајн платформама.
Биљана Анђелковић и Јелена Шапић из Центра за истраживање јавних политика истичу да је за дигитални рад много битније које вештине потенцијални клијенти траже него коју врсту школе радници имају. На то их је навео податак из истраживања да онлајн радници или раднице често раде на пословима за које нису стекли формално образовање – рецимо, предају енглески а имају завршен математички факултет или се баве дизајном а завршили су социологију.
Истраживање је показало да готово 44 одсто онлајн радника у Србији нуди вештине из области креативних и мултимедијалних садржаја, да су на другом месту они који се баве развојем софтвера и технологије, а на трећем креатори садржаја и преводиоци. Најбоље су плаћени послови из области креативних и мултимедијалних садржаја и развој софтвера и технологије. У том послу доминирају мушкарци, док се раднице више баве писањем и превођењем и биротехничким услугама, односно пословима који су мање плаћени.
И ови прелиминтарни резултати истраживања Центра за истраживање јавних политика указују на онлајн праксу дискриминације засноване на полу и/или националности, затим понуди потплаћених послова и глобалну трку ка што нижој цени рада као стратегију у надметању за ограничен број онлајн послова. У Центру указују на то да анализе из европских земаља, Америке и Канаде наводе да су кршења радних права и одсуство механизма за њихову заштиту веома присутни и све доминантнији.
Због географске раштрканости онлајн радне снаге, могућност за организовање и колективно преговарање је ограничена па остаје отворено питање радних права у онлајн свету.
Прелиминарни подаци указују на то да је просечна бруто зарада мушкараца који се баве најплаћенијим пословима око 3.100 евра, док раднице у областима у којима су заступљеније могу зарадити бруто 1.000 евра. Центар за истраживање јавних политика указује на померену дистрибуцију зарада, односно на мали број веома високих зарада и велики број ниских. Управо те неједнакости доводе у питање потенцијале дугорочне добити у онлајн простору.
У истраживању је постављено и питање шта мотивише дигиталне раднике из Србије за рад на онлајн платформама. Као одговор наводи се да су најчешћи разлози да се наш радник придружи том новом типу рада то што су онлајн послови боље плаћени, обезбеђују додатни извор прихода, флексибилност коју тај посао носи са собом. Такви одговори, оценили су у Центру за истраживања јавних политика, српске онлајн раднике не разликује од њихових европских колега, али је другачије то што такву врсту послова траже незапослени који га на тржишту рада у Србији нису могли пронаћи. Српски дигитални радници указују на то да је стопа незапослености у Србији висока и да посебно погађа младе и жене.
Љ. Малешевић