Prvi prevodi priča Vladimira Nabokova
BEOGRAD: Na pomen imena Vladimira Nabokova svako odmah pomisli na „Lolitu“, na roman, a zatim i film koji je obeležio njegovu dugu karijeru pisca u SAD.
Sada se izdavačka kuća Dereta odlučila da objavi njegove priče i već je izašao prvi tom u kome je 36 priča, a u drugom će ih biti 31.
vo je prvi put da su na srpski jezik prevedene priče rusko-američkog klasika koje ga otkrivaju u sasvim novom svetlu. Nabokov je u suštini bio majstor kratke proze koja je veoma zahtevna.
Vladimir Nabokov (1899-1977) se rodio u Sankt Petersburgu, u jednoj od najbogatijih aristokratskih porodica i od najranije mladosti je učio strane jezike, a jednom prilikom je kazao da je prvo progovorio engleski, pa tek zatim ruski.
Porodica je emigrirala tokom revolucije u Berlin, a Vladimir je nastavio školovanje u Engleskoj, na Kembridžu.
Prvu knjigu poezije objavio je u Rusiji kada je imao 17 godina, a zatim je na ruskom napisao osam romana i veći broj priča.
Od 1940. sa ženom Verom seli se u SAD gde je pisao samo na engleskom, a prevodio je sa ruskog klasike poput Puškina i Ljermontova.
Kada je 1955. napisao „Lolitu“, nije mogao da je štampa u SAD, jer su roman proglasili pornografskim, te se pojavio prvi put u Francuskoj.
Pošto je postala svetski hit, „Lolita“ je dospela u ruke režisera Stenlija Kjubrika, koji je angažovao samog Nabokova da napiše scenario.
Ovaj roman je doživeo nekoliko filmskih verzija.
Priče je, inače, sakupljao njegov sin Dimitrij, a Vladimir je neke zajedno sa njim, a koje su bile na ruskom, preveo, a neke je dopisao.
U svim pričama se mogu prepoznati autobiografski elementi iz detinjstva Nabokova u Rusiji, te kasnijeg školovanja u Engleskoj.
Priče imaju širok tematski raspon, od bajki preko političke intrige do poetičnog ličnog impresionizma.
