Vojvodina traži odmarališta, vile i stan

Odmarališta i letovališta koju su koristili pokrajinski organi već dugo nisu u vlasništvu Vojvodine, ako se gleda status te imovine u Hrvatskoj i Sloveniji, ali Pokrajina i dalje pokušava da ostvari pravo na tu imovinu.

U izveštaju o nepokretnostima na teritoriji bivših jugoslovenskih republika koji su poslanici Skupštine Vojvodine nedavno usvojili u okviru Izveštaja o stanju imovine AP Vojvodine u 2017. godini navodi se da je Autonomna pokrajina Vojvodina bila korisnik Vile „Vojvodina“ u Lovranu (Vila „Sveti Rok“) površine 421 kvadratnog metra i 160 kvadrata garaže, i odmarališta „Vojvodina“ površine 243 kvadrata u Crikvenici u Republici Hrvatskoj, te Vile „Vojvodina“ na Bledu površine 186 kvadrata, i trosobnog stana u Radovljici od 76,65 kvadratna metra u Republici Sloveniji. Prema podacima koje poseduje vojvođanska administracija na nepokretnostima Vila „Vojvodina“ u Lovranu (Vila „Sveti Rok“) na kojima je bila upisana društvena svojina, pravo korišćenja AP Vojvodina, danas je  upisano pravo svojine društva „Teodoro Investiment S.A.“ iz Švajcarske, kao i pravo svojine fizičkog lica Sergeja Sergejeviča Rodinova, dok je odmaralište „Vojvodina“ u Crikvenici, na kojima je bila upisana društvena svojina sa pravom korišćenja Uprave za opšte poslove pokrajinskih organa, danas upisano pravo svojine društva „Mešić com“  d.o.o. iz Zagreba i  izgrađen je luksuzni starački dom „Salvia“, odnosno kompleks za starije i nemoćne.

Pokrajinska vlada zadužila je Pravobranilaštvo Autonomne Pokrajine Vojvodine da da, shodno potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i važećim zakonima Republike Srbije, u vezi sa objektima u Republici Hrvatskoj i Republici Sloveniji na kojima je Autonomna pokrajina Vojvodina bila upisana kao nosilac određenih imovinskih prava, preduzme mere na osnovu kojih će Vojvodina uspostaviti svojinu, odnosno ostvariti pravo na naknadu štete - rekao je Mirović, dodajući da je pravobranilaštvo, u vezi sa nepokretnostima u Republici Hrvatskoj angažovalo oktobra 2015. godine advokatsku kancelariju iz Zagreba.

Ova kancelarija je nakon uvida u stanje nepokretnosti koje potražuje Vojvodina iznela mišljenje pokrajinskoj administraciji „da je nemoguće ostvariti pravo na povraćaj navedenih nekretnina, već samo eventualno pravo na naknadu štete“.

U izveštaju koji je usvojio pokrajinski parlament konstatovano je da su u toku dalje aktivnosti radi tumačenja Zakona o potvrđivanju Sporazuma o pitanjima sukcesije i eventualnog podnošenja tužbe.

Vojvođansko Pravobranilaštvo uputilo je 28. decembra 2015. godine Republici Sloveniji putem Državnog pravobranilaštva Republike Slovenije opomenu pred pokretanje postupka radi utvrđenja prava svojine, odnosno naknade štete, s obzirom da je upućivanje opomene neophodno pre pokretanja sudskog postupka za ostvarivanje prava na nepokretnostima: Vila „Vojvodina“ na Bledu na kojima je bilo upisano pravo svojine Izvršnog veća Vojvodine, kao i trosobnom stanu u Radovljici, Alpskoj ulici broj 5 na prvom spratu.

Pravni galimatijas oko odmarališta u Igalu

AP Vojvodina u 2017. godini još nije rešila pitanje vlasništva nad imovinom u Crnoj Gori, tačnije nad odmaralištem „Vojvodina“ u Igalu. U listi nepokretnosti nosioci prava korišćenja odmarališta i objekata izgrađenih na dve katastarske parcele u Igalu navedeni su upisani su Izvršno veće SAP Vojvodine sa polovinom udela, dok je na drugu polovina udela upisana Privredna komora Vojvodine. Tadašnja vojvođanska vlada 2011. godine poverila je svoju polovinu vlasništva nad odmaralištem na upravljanje PKV.

Pravobranilaštvo AP Vojvodine podnelo je 23. oktobra 2015. godine Upravi za nekretnine Crne Gore zahtev za upis prava svojine Pokrajine sa obimom udela polovine odmarališta „Vojvodina“ sa depadansom i zemljištem u Igalu. Ovaj zahtev je nadležni organ odbacio kao neuredan 22. januara 2016. godine. Nov zahtev vojvođansko pravobranilaštvo podnelo je Upravi za nekretnine, područnoj jedinici Herceg Novi 22. februara iste godine, ali je zahtev za promenu prava korišćenja u pravo svojine kao neosnovan, pa je usledila žalba pokrajinskog pravobranilaštva. Ministarstvo finansija Crne Gore je 30. januara 2017. godine poništilo rešenje Uprave za nekretnine, područne jedinice Herceg Novi, a predmet je vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak. Do kraja 2017. godine nije Pravobranilaštvu Vojvodine dostavljeno rešenje doneto u ponovljenom postupku.

U izveštaju se navodi da je Slovenija, na osnovu odluke o nezavisnosti i ostalih propisa, preuzela upravljanje svim nepokretnostima na kojima su savezni organi SFRJ i JNA raspolagali na teritoriji Slovenije na dan proglašenja nezavisnosti 25. juna 1991. godine. Sva ta imovina upisana je u svojinu Slovenije, na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije kojim je utvrđeno da svojinska prava nad pokretnim i nepokretnim stvarima nekadašnje feredacije prelaze na državu naslednicu na čijoj je teritoriji nepokretnost bila na dan proglašenja nezavisnosti.

Međutim, na zahtev Pravobranilaštva AP Vojvodine od 19. oktobra 2016. godine, Sektor za imovinsko-pravne poslove Ministarstva finansija dostavio je januara prošle godine odgovor u kom se navodi da su neke od država sukcesora vraćale imovinu lokalnih samouprava, kao što je slučaj sa imovinom Grada Beograda u Sloveniji, i da bi se imovina Vojvodine trebala smatrati imovinom “Drugih pravnih lica SFRJ“ u Sporazumu o pitanjima sukcesije. Pravobranilaštvo AP Vojvodine se nakon tog dopisa ministarstva, krajem januara 2017. godine obratilo Gradu Beogradu sa molbom da dostave informaciju da li je srpska prestonica vratila imovinu u svoje vlasništvo u Sloveniji i na koji način, ali do kraja 2017. godine, kako se navodi, odgovor nije stigao. 

Prema podacima iz izveštaja u 2017. godini ni jedno od otvorenih pitanja o vojvođanskoj imovini u Sloveniji i Hrvatskoj nije rešeno.

Aleksandar  Savanović