Војводина тражи одмаралишта, виле и стан

Одмаралишта и летовалишта коју су користили покрајински органи већ дуго нису у власништву Војводине, ако се гледа статус те имовине у Хрватској и Словенији, али Покрајина и даље покушава да оствари право на ту имовину.

У извештају о непокретностима на територији бивших југословенских република који су посланици Скупштине Војводине недавно усвојили у оквиру Извештаја о стању имовине АП Војводине у 2017. години наводи се да је Аутономна покрајина Војводина била корисник Виле „Војводина“ у Ловрану (Вила „Свети Рок“) површине 421 квадратног метра и 160 квадрата гараже, и одмаралишта „Војводина“ површине 243 квадрата у Цриквеници у Републици Хрватској, те Виле „Војводина“ на Бледу површине 186 квадрата, и трособног стана у Радовљици од 76,65 квадратна метра у Републици Словенији. Према подацима које поседује војвођанска администрација на непокретностима Вила „Војводина“ у Ловрану (Вила „Свети Рок“) на којима је била уписана друштвена својина, право коришћења АП Војводина, данас је  уписано право својине друштва „Теодоро Инвестимент С.А.“ из Швајцарске, као и право својине физичког лица Сергеја Сергејевича Родинова, док је одмаралиште „Војводина“ у Цриквеници, на којима је била уписана друштвена својина са правом коришћења Управе за опште послове покрајинских органа, данас уписано право својине друштва „Мешић цом“  д.о.о. из Загреба и  изграђен је луксузни старачки дом „Салвиа“, односно комплекс за старије и немоћне.

Покрајинска влада задужила је Правобранилаштво Аутономне Покрајине Војводине да да, сходно потврђеним међународним уговорима, општеприхваћеним правилима међународног права и важећим законима Републике Србије, у вези са објектима у Републици Хрватској и Републици Словенији на којима је Аутономна покрајина Војводина била уписана као носилац одређених имовинских права, предузме мере на основу којих ће Војводина успоставити својину, односно остварити право на накнаду штете - рекао је Мировић, додајући да је правобранилаштво, у вези са непокретностима у Републици Хрватској ангажовало октобра 2015. године адвокатску канцеларију из Загреба.

Ова канцеларија је након увида у стање непокретности које потражује Војводина изнела мишљење покрајинској администрацији „да је немогуће остварити право на повраћај наведених некретнина, већ само евентуално право на накнаду штете“.

У извештају који је усвојио покрајински парламент констатовано је да су у току даље активности ради тумачења Закона о потврђивању Споразума о питањима сукцесије и евентуалног подношења тужбе.

Војвођанско Правобранилаштво упутило је 28. децембра 2015. године Републици Словенији путем Државног правобранилаштва Републике Словеније опомену пред покретање поступка ради утврђења права својине, односно накнаде штете, с обзиром да је упућивање опомене неопходно пре покретања судског поступка за остваривање права на непокретностима: Вила „Војводина“ на Бледу на којима је било уписано право својине Извршног већа Војводине, као и трособном стану у Радовљици, Алпској улици број 5 на првом спрату.

Правни галиматијас око одмаралишта у Игалу

АП Војводина у 2017. години још није решила питање власништва над имовином у Црној Гори, тачније над одмаралиштем „Војводина“ у Игалу. У листи непокретности носиоци права коришћења одмаралишта и објеката изграђених на две катастарске парцеле у Игалу наведени су уписани су Извршно веће САП Војводине са половином удела, док је на другу половина удела уписана Привредна комора Војводине. Тадашња војвођанска влада 2011. године поверила је своју половину власништва над одмаралиштем на управљање ПКВ.

Правобранилаштво АП Војводине поднело је 23. октобра 2015. године Управи за некретнине Црне Горе захтев за упис права својине Покрајине са обимом удела половине одмаралишта „Војводина“ са депадансом и земљиштем у Игалу. Овај захтев је надлежни орган одбацио као неуредан 22. јануара 2016. године. Нов захтев војвођанско правобранилаштво поднело је Управи за некретнине, подручној јединици Херцег Нови 22. фебруара исте године, али је захтев за промену права коришћења у право својине као неоснован, па је уследила жалба покрајинског правобранилаштва. Министарство финансија Црне Горе је 30. јануара 2017. године поништило решење Управе за некретнине, подручне јединице Херцег Нови, а предмет је враћен првостепеном органу на поновни поступак. До краја 2017. године није Правобранилаштву Војводине достављено решење донето у поновљеном поступку.

У извештају се наводи да је Словенија, на основу одлуке о независности и осталих прописа, преузела управљање свим непокретностима на којима су савезни органи СФРЈ и ЈНА располагали на територији Словеније на дан проглашења независности 25. јуна 1991. године. Сва та имовина уписана је у својину Словеније, на основу Споразума о питањима сукцесије којим је утврђено да својинска права над покретним и непокретним стварима некадашње фередације прелазе на државу наследницу на чијој је територији непокретност била на дан проглашења независности.

Међутим, на захтев Правобранилаштва АП Војводине од 19. октобра 2016. године, Сектор за имовинско-правне послове Министарства финансија доставио је јануара прошле године одговор у ком се наводи да су неке од држава сукцесора враћале имовину локалних самоуправа, као што је случај са имовином Града Београда у Словенији, и да би се имовина Војводине требала сматрати имовином “Других правних лица СФРЈ“ у Споразуму о питањима сукцесије. Правобранилаштво АП Војводине се након тог дописа министарства, крајем јануара 2017. године обратило Граду Београду са молбом да доставе информацију да ли је српска престоница вратила имовину у своје власништво у Словенији и на који начин, али до краја 2017. године, како се наводи, одговор није стигао. 

Према подацима из извештаја у 2017. години ни једно од отворених питања о војвођанској имовини у Словенији и Хрватској није решено.

Александар  Савановић