SVETSKI DAN BORBE PROTIV HEPATITISA Cilj eliminisanje bolesti

Među glavnim su uzročnicima karcinoma jetre, što dovodi do više od milion smrtnih slučajeva godišnje, a taj broj može da se uporediti sa smrtnim slučajevima izazvanim tuberkulozom i HIV-om zajedno. Od 2010. Svetska zdravstvena organizacija ustanovila je 28. jul kao dan obeležavanja borbe protiv hepatitisa.

- Cilj ovogodišnje kampanje je da podseti na važnost prevencije i ranog otkrivanja i mogućnosti lečenja ovih infekcija, kako bi se doprinelo postizanju glavnog cilja prve Globalne inicijative strategije 2016-2021: Eliminiacija virusnih hepatitisa u budućnosti - kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine i dodaju kako veliki broj ljudi koji ima hepatitis B ili C, ne znaju da su bolesni zbog oskudnih ili nikakvih simptoma.

Nizak stepen obuhvata testiranja i lečenja navažniji je jaz koji treba da se reši kako bi se dosegli globalni ciljevi eliminacije do 2030. Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje važno je za smanjenje zdravstvenih komplikacija, ali i za prevenciju širenja virusnih hepatitisa. Hepatitis može da bude sprečen, dijagnostikovan, tretiran i čak izlečen.

Kod određenog broja inficiranih može da se javi žutica, uz pojavu tamne mokraće i svetle stolice, te malaksalost, slab apetit, glavobolja, muka, gađenje na masnu hranu, simptomi slični gripu. Često, bolest dobija hroničan tok kada ne daje nikakve simptome.

- Institut za javno zdravlje Vojvodine će, kao i svih ranijih godina, nastaviti sa besplatnim savetovanjem i testiranjem klijenata na hepatitis B i hepatitis C tokom godine. U prvih šest meseci ove godine u Savetovalištu je savetovano i testirano 305 osoba na hepatitis B i 233 osobe na hepatitis C - kažu u Institutu.

Virusni hepatitisi čine značajan zdravstveni problem Vojvodine.

- U 2017. u Vojvodini prijavljene su 41 osobe obolele od hepatitisa A. Za razliku od ranijih godina, u 2017. većina obolelih, 66 odsto, registrovana je u odrasloj populaciji - navode u Institutu.

Od 1988. broj novoobolelih od hepatitisa B kontinuirano opada. U 2017. prijavljeno je 18 slučajeva akutnog i 71 slučaja hroničnog hepatitisa B. Kontrolom dobrovoljnih davalaca krvi i trudnica prema važećim zakonskim propisima, ispitivanjem seksualnih partnera nosilaca HBsAg i osoba koje su preležale hepatitis B, u 2017. otkriven je i prijavljen 71 novi slučaj nosilaštva virusa hepatitisa B.

- Tokom poslednje četiri godine registrovani broj obolelih od hroničnog hepatitisa B je kontinuirano veći u odnosu na broj obolelih od akutnog hepatitisa B. Najveći broj novoobolelih od akutnog hepatitisa B registrovan je u uzrastu od 30. do 39. godine, 56 odsto obolelih osoba, što ukazuje na značaj seksualnog puta u širenju infekcije - kažu u Institutu.

U proteklih deset godina, obolevanje od akutnog hepatisa C registruje se kontinuirano, prosečno oko šest obolelih godišnje.

Pacijenti mogu da se obrate u savetovališta Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, Novi Sad, telefon: 021/4897 840, 4897 839; u Zavod za javno zdravlje Subotica, Zmaj Jovina 30, telefon: 024/571-197; u Zavod za javno zdravlje Sombor, Vojvođanska 47, telefon: 025/416 505; Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Stari Šor 47, telefon: 022/618-691; Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Dr Emila Gavrila 15, telefon: 023/534-336; Zavod za javno zdravlje Kikinda, Kralja Petra Prvog 70, telefon: 0230/421-102 lok.110 i u Zavod za javno zdravlje Pančevo, Pasterova 2, telefon: 013/310-466.

- U 2017. prvi put nije registrovan ni jedan jedan slučaj akutnog hepatitisa C, dok je dijagnoza hroničnog hepatitisa C prijavljena kod 88 osoba, bez smrtnog ishoda. Kod 75 osoba utvrđeno je nosilaštvo antitela na hepatitis C. Broj obolelih od hroničnog hepatitisa C je poslednje četiri godine značajno niži u odnosu na raniji period - pokazuju podaci Instituta. Zbog čestog asimptomatskog početka bolesti, vreme zaražavanja virusima hepatitisa je teško odrediti. Danas je među nosiocima antitela na hepatitis C, pacijentima s akutnim i hroničnim hepatitisom C, visoko učešće osoba koje koriste droge ubrizgavanjem.

Virusi hepatitisa B, C i D mogu da se dobiju nezaštićenim seksualnim odnosom sa zaraženom osobom, upotrebom zaraženog pribora koji se koristi pri intravenskom ili intranazalnom korišćenju droga ili ubrizgavanju lekova, retko tokom hemodijalize, transplantacije i transfuzije. Do zaraze može da dođe i ubodom na iglu ili oštar instrument ili izlaganjem krvi inficiranih osoba, korišćenjem nesterilnih instrumenata pri operacijama i drugim intervencijama kojima se narušava integritet kože (tetovaža, akupunktura, pirsing, kozmetičke procedure). Korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu (četkice za zube, brijači, mašinice za šišanje, makazice za nokte) sa osobom koja je inficirana, kao i sa zaražene majke na novorođenče. Hepatitis A prenosi se kontaminiranom hranom ili vodom, kao i prljavim rukama.

LJ. Petrović