Danilo Đeković: Fotografisanje prirode kao način života

Ukoliko se zaista nastavi uništavanje prirode ovim tempom, neverovatne fotografije u prirodi koje poslednjih desetak godina pravi Danilo Đeković iz Zrenjanina biće još veće bogatstvo. On je od malena provodio vreme u prirodi, svakog leta je odlazio na Komove u Crnu Goru gde je stekao prve slike o prirodi, ali je u međuvremenu “spustio” nadmorsku visinu svojih interesovanja. Danas je Danilo jedan od najboljih fotografa prirode u Srbiji, ali njegove fotografije nastaju u vojvođanskoj ravnici, tačnije u njenim močvarama i ritovima.

Moje prvo viđenje prirode jeste bilo vezano za planinu, ali kada sam počeo da fotografišem po močvarama, ta slika se promenila i sada ne bi dao ove naše močvare i ravničarske šume nizašta…, kaže Danilo Đeković koji je tokom godina stvorio jedinstvenu kolekciju fotografija močvarnih ptica u Srbiji.

U svet fotografije Danilo je ušao 2008. godine sa svojom tada devojkom, a danas suprugom Verom, kojoj je kao poklon za diplomu na FTN-u, kupio profesionalni fotoaparat.

Sve češće smo išli zajedno u prirodu da fotografišemo i ja sam vrlo brzo video da mene interesuje isključivo fotografisanje prirode. E, dalje to onda prelazi u blagi mazohizam kada su u pitanju odricanja zbog posvećenosti koju traži fotografisanje ptica. Nabavka opreme koja nije nimalo jeftina, tu naravno uvek platiš “danak neiskustvu”, dok ne pronađeš ono što ti najviše odgovara, zatim provođenje svakog slobodnog trenutka u prirodi zbog osmatranja i praćenja kretanja životinja, pripreme i samo fotografisanje, sve to te jednostavno “uzme pod svoje” i nema nazad…, priča o svojim počecima fotograf Danilo Đeković, po struci inače diplomirani ekonomista, zaposlen u zrenjaninskoj filijali RFZO.

Prema njegovim rečima, sama fotografija nije suština onog čime se bavi iako je naravno “super osećaj kad sedneš da pregledaš šta si uspeo da snimiš taj dan“.

Međutim, vremenom počneš više da se raduješ kada shvatiš nešto novo o ponašanju ptica i drugih životinja ili o prirodi generalno, i ono što te zapravo iznova vraća jeste taj suživot u prirodi i njegovo razumevanje, priča naš sagovornik.

Đeković kaže da je važan segment i druženje, odnosno prijateljstva koja je stekao baveći se fotografijom.   

Naravno, vremenom postaješ sve bolji i pokušavaš stalno da napraviš još bolje fotografije. To onda traži još bolju pripremu, stalno nadgledanje terena, biranje pravog trenutka, traženje najboljeg mesta za čekanje, a uvek je potrebno i malo sreće…, kaže Danilo Đeković, koji je do sada svoje fotografije izlagao u Zrenjaninu, Nacionalnom parku “Đerdap”…

Posvećenost boravku i fotografisanju u prirodi prema Danilovim rečima menja mnoge životne navike jer se sve podređuje tome.

Nekada sam ujutru uz kafu čitao sportske vesti, a sada prvo pregledam prognozu, vodostaje reka, pa se čujem sa kolegama, da vidim da li je neko na terenu i da li je neko negde nešto video…, priča Danilo koji često porani u zoru da provede par sati u prirodi, a zatim se vrati u grad i ode na posao.

Obzirom da je sva zaštićena područja oko Zrenjanina već fotografisao “uzduž i popreko”, Danilo već raspolaže ogromnom količinom fantastičnih fotografija, a njegova je želja da objavi foto-monografiju zaštićenih područja Grada Zrenjanina.

Moj drugar Predrag Kostin i ja već par meseci pregovaramo o tome i nadam se da ćemo pronaći način da to ostvarimo i da ćemo imati podršku koja je neophodna za takav poduhvat, a pri tom mislim da je objavljivanje takve monografije vrlo logičan potez jer je u pitanju region s toliko prirodnih rezervata, kaže Đeković.

Upoznavanjem prirode pre svega močvarnih ptica, Danilo se upoznao i sa svetom ornitologije što značilo otvaranje novih interesovanja i dodatno angažovanje kroz nevladine organizacije koje je osnivao zajedno sa svojim prijateljima. Tako je inicirao i učestvovao u gotovo svim akcijama koje su za cilj imale zaštitu ptica i prirode u zaštićenim područjima oko Zrenjanina poput postavljanja gnezda za rode i modrovrane, pokretanje Festivala roda u obližnjem Tarašu, zaštite područja na kojem se gnezdi ugroženi orao belorepan, a dosta vremena provodi volontirajući sa čuvarskom službom Rezervata prirode Donje Potisje…

Jedna od najznačajnijih inicijativa u kojoj je učestvovao bila je formiranje jedinstvene javne ustanove u okviru Gradske uprave u Zrenjaninu koja sada brine o Rezervatu prirode Donje Potisje, a u planu je da preuzme nadležnost i nad još tri zaštićena područja koja se nalaze na teritoriji Zrenjanina: Carsku baru, Rusandu i Okanj banju.

Taj “aktivizam” je opet doneo nove stvari, ali nisam siguran da sam želeo sve to da saznam jer sam kroz to zapravo bolje shvatio u kakvom je stanju zaštita životne sredine kod nas. Čini mi se da bi sad voleo da se vratim u ono vreme s početka kada sam samo fotografisao i divio se onom što vidim jer kopanjem “dublje” u ekološke probleme čovek može samo da se nervira, poručio je Danilo.               

Niko Perković