Данило Ђековић: Фотографисање природе као начин живота
ЗРЕЊАНИН: Узимајући у обзиром поражавајуће податке о броју животињских и биљних врста које сваке године нестају, фотографије и снимци могли би ускоро постати једини “видљиви докази” о њиховом постојању јер ће их већ неке наредне генерације моћи да виде “само на слици”.
Уколико се заиста настави уништавање природе овим темпом, невероватне фотографије у природи које последњих десетак година прави Данило Ђековић из Зрењанина биће још веће богатство. Он је од малена проводио време у природи, сваког лета је одлазио на Комове у Црну Гору где је стекао прве слике о природи, али је у међувремену “спустио” надморску висину својих интересовања. Данас је Данило један од најбољих фотографа природе у Србији, али његове фотографије настају у војвођанској равници, тачније у њеним мочварама и ритовима.
Моје прво виђење природе јесте било везано за планину, али када сам почео да фотографишем по мочварама, та слика се променила и сада не би дао ове наше мочваре и равничарске шуме низашта…, каже Данило Ђековић који је током година створио јединствену колекцију фотографија мочварних птица у Србији.
У свет фотографије Данило је ушао 2008. године са својом тада девојком, а данас супругом Вером, којој је као поклон за диплому на ФТН-у, купио професионални фотоапарат.
Све чешће смо ишли заједно у природу да фотографишемо и ја сам врло брзо видео да мене интересује искључиво фотографисање природе. Е, даље то онда прелази у благи мазохизам када су у питању одрицања због посвећености коју тражи фотографисање птица. Набавка опреме која није нимало јефтина, ту наравно увек платиш “данак неискуству”, док не пронађеш оно што ти највише одговара, затим провођење сваког слободног тренутка у природи због осматрања и праћења кретања животиња, припреме и само фотографисање, све то те једноставно “узме под своје” и нема назад…, прича о својим почецима фотограф Данило Ђековић, по струци иначе дипломирани економиста, запослен у зрењанинској филијали РФЗО.
Према његовим речима, сама фотографија није суштина оног чиме се бави иако је наравно “супер осећај кад седнеш да прегледаш шта си успео да снимиш тај дан“.
Међутим, временом почнеш више да се радујеш када схватиш нешто ново о понашању птица и других животиња или о природи генерално, и оно што те заправо изнова враћа јесте тај суживот у природи и његово разумевање, прича наш саговорник.
Ђековић каже да је важан сегмент и дружење, односно пријатељства која је стекао бавећи се фотографијом.
Наравно, временом постајеш све бољи и покушаваш стално да направиш још боље фотографије. То онда тражи још бољу припрему, стално надгледање терена, бирање правог тренутка, тражење најбољег места за чекање, а увек је потребно и мало среће…, каже Данило Ђековић, који је до сада своје фотографије излагао у Зрењанину, Националном парку “Ђердап”…
Посвећеност боравку и фотографисању у природи према Даниловим речима мења многе животне навике јер се све подређује томе.
Некада сам ујутру уз кафу читао спортске вести, а сада прво прегледам прогнозу, водостаје река, па се чујем са колегама, да видим да ли је неко на терену и да ли је неко негде нешто видео…, прича Данило који често порани у зору да проведе пар сати у природи, а затим се врати у град и оде на посао.
Обзиром да је сва заштићена подручја око Зрењанина већ фотографисао “уздуж и попреко”, Данило већ располаже огромном количином фантастичних фотографија, а његова је жеља да објави фото-монографију заштићених подручја Града Зрењанина.
Мој другар Предраг Костин и ја већ пар месеци преговарамо о томе и надам се да ћемо пронаћи начин да то остваримо и да ћемо имати подршку која је неопходна за такав подухват, а при том мислим да је објављивање такве монографије врло логичан потез јер је у питању регион с толико природних резервата, каже Ђековић.
Упознавањем природе пре свега мочварних птица, Данило се упознао и са светом орнитологије што значило отварање нових интересовања и додатно ангажовање кроз невладине организације које је оснивао заједно са својим пријатељима. Тако је иницирао и учествовао у готово свим акцијама које су за циљ имале заштиту птица и природе у заштићеним подручјима око Зрењанина попут постављања гнезда за роде и модровране, покретање Фестивала рода у оближњем Тарашу, заштите подручја на којем се гнезди угрожени орао белорепан, а доста времена проводи волонтирајући са чуварском службом Резервата природе Доње Потисје…
Једна од најзначајнијих иницијатива у којој је учествовао била је формирање јединствене јавне установе у оквиру Градске управе у Зрењанину која сада брине о Резервату природе Доње Потисје, а у плану је да преузме надлежност и над још три заштићена подручја која се налазе на територији Зрењанина: Царску бару, Русанду и Окањ бању.
Тај “активизам” је опет донео нове ствари, али нисам сигуран да сам желео све то да сазнам јер сам кроз то заправо боље схватио у каквом је стању заштита животне средине код нас. Чини ми се да би сад волео да се вратим у оно време с почетка када сам само фотографисао и дивио се оном што видим јер копањем “дубље” у еколошке проблеме човек може само да се нервира, поручио је Данило.
Нико Перковић
