NOVI ZAKON O PUTEVIMA Privatne parcele neće zaustavljati radove

Pored toga, predlaže se i rešenje za deo javnih puteva koji se nalaze na parcelama koje su u privatnoj svojini fizičkih i pravnih lica, ili su kao korisnici u listovima nepokretnosti upisana pravna lica kojima nije povereno upravljanje putevima.

Važeći Zakon o putevima donet je još 2005. godine, u četiri maha je menjan i dopunjavan, ali je praksa pokazala da je potrebno na drugačiji način urediti pravni položaj puteva, uslove i načine upravljanja, njihovu zaštitu i održavanje, kao i izvore i načine finansiranja, a posebno uslove izgradnje i rekonstrukcije puteva i inspekcijskog nadzora. Vlada Srbije usvojila je predlog novog zakona o putevima i uputila ga poslanicima Skupštine Srbije na usvajanje.

Osnovni problem koji novi zakonski akt o putevima treba da reši je neuređeno imovinsko stanje i evidencija javnih puteva u javnim knjigama o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, što za posledicu ima nemogućnost nesmetanog izvođenja radova na mreži javnih, posebno državnih puteva. Naime, iako su javni putevi definisani kao dobro u opštoj upotrebi i u javnoj svojini trenutno na skoro svakom putnom pravcu postoje delovi puta koji su na parcelama u privatnoj svojini fizičkih i pravnih lica. Takođe, postoje i obrnuti slučajevi - kada je na parcelama koje su u listovima nepokretnosti upisani kao javna svojina izgrađeni privatni objekti, posađeni zasadi, a neretko vlasnici susednih poljoprivrednih parcela obrađuju zemljište. Ovo stanje je ostalo još iz vremena bivše SFRJ, a Srbija nije uspela proteklih decenija da ga reši.

Republička direkcija za puteve, a zatim i JP “ Putevi Srbije” u nekoliko navrata su protekle dve decenije započinjale aktivnosti na utvrđivanju stanja imovinskih odnosa, ali su one brzo prekidane zbog nedostatka sredstava. Naime, potrebno je mnogo novca ne samo za unajmljivanje geodetskih firmi već i za pribavljanje predloga od Republičkog geodetskog zavoda.

Novi zakon o putevima utvrđuje da prioritet upisa javnih puteva u evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima imaju javni putevi koji su deo državnih puteva prvog i drugog reda, imajući u vidu njihov značaj na mreži evropskih puteva, kao i omogućavanje nesmetanog sprovođenja unapređenja bezbednosti saobraćaja po Programu koji se finansira sredstvima zajmova Evropske investicione i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Problem koji takođe treba da se reši ovim aktom jeste i nejednakost nadležnih jedinica lokalne samouprave u utvrđivanju kriterijuma za kategorizaciju opštinskih puteva i ulica. Potrebno je uskladiti Zakon o putevima sa zakonom koji uređuje planiranje i izgradnju u oblasti izgradnje, rekonstrukcije i održavanja javnih puteva kao linijskih infrastrukturnih objekata. Zatim, nejasno je definisanje vrste radova na javnom putu, posebno u oblasti pojačanog održavanja, što dovodi do zabune prilikom izrade tehničke dokumentacije i nadležnosti za izdavanje odgovarajućeg odobrenja kao i produženja rokova za početak izvorđenja radova na javnom putu.

Zbog toga što treba izmeniti i dopuniti mnogo članova postojećeg Zakona o putevima, zaključeno je da je bolje doneti novi zakonski propis koji će, najzad, na drugačiji način rešiti pitanje upravljanja i održavanja javnih puteva, ali i konačno rešiti pitanje privatne imovine kako bi se izbegao rizik od tužbi vlasnika imovine i zahtevima za nadoknadu štete. Zbog toga su određene minimalne granice eksproprijacije prilikom izgradnje javnih puteva, čime će se obezbediti preventivna zaštita i nesmetano održavanje javnog puta. Predlagač tvrdi da će novim zakonom o putevima većina učesnika imati korist, ali napominje da će on uticati na osobe sa invaliditetom jer je njime pooštren kriterijum u oblasti oslobađanja od plaćanja putarine. Na osnovu sprovedene analize u JP “ Putevi Srbije” , izračunato je da je broj izdatih dozvola za besplatan prolaz autoputevima Srbije za osobe s invaliditetom na kraju prošle godine bio 9.403. Od toga, 29 odsto izdatih dozvola odnosi se one čiji je stepen invalidnosti ispod 80 odsto, dok je 71 odsto dozvola izdato na osnovu dokumentacije u kojoj je utvrđen stepen invaliditeta iznad 80 odsto. To, znači da će manji deo osoba sa invaliditetom prema novom zakonskom propisu, izgubiti pravo na besplatan prolazak autoputevima.

LJ. Malešević