НОВИ ЗАКОН О ПУТЕВИМА Приватне парцеле неће заустављати радове

Поред тога, предлаже се и решење за део јавних путева који се налазе на парцелама које су у приватној својини физичких и правних лица, или су као корисници у листовима непокретности уписана правна лица којима није поверено управљање путевима.

Важећи Закон о путевима донет је још 2005. године, у четири маха је мењан и допуњаван, али је пракса показала да је потребно на другачији начин уредити правни положај путева, услове и начине управљања, њихову заштиту и одржавање, као и изворе и начине финансирања, а посебно услове изградње и реконструкције путева и инспекцијског надзора. Влада Србије усвојила је предлог новог закона о путевима и упутила га посланицима Скупштине Србије на усвајање.

Основни проблем који нови законски акт о путевима треба да реши је неуређено имовинско стање и евиденција јавних путева у јавним књигама о непокретностима и стварним правима на њима, што за последицу има немогућност несметаног извођења радова на мрежи јавних, посебно државних путева. Наиме, иако су јавни путеви дефинисани као добро у општој употреби и у јавној својини тренутно на скоро сваком путном правцу постоје делови пута који су на парцелама у приватној својини физичких и правних лица. Такође, постоје и обрнути случајеви - када је на парцелама које су у листовима непокретности уписани као јавна својина изграђени приватни објекти, посађени засади, а неретко власници суседних пољопривредних парцела обрађују земљиште. Ово стање је остало још из времена бивше СФРЈ, а Србија није успела протеклих деценија да га реши.

Републичка дирекција за путеве, а затим и ЈП “ Путеви Србије” у неколико наврата су протекле две деценије започињале активности на утврђивању стања имовинских односа, али су оне брзо прекидане због недостатка средстава. Наиме, потребно је много новца не само за унајмљивање геодетских фирми већ и за прибављање предлога од Републичког геодетског завода.

Нови закон о путевима утврђује да приоритет уписа јавних путева у евиденцију о непокретностима и правима на њима имају јавни путеви који су део државних путева првог и другог реда, имајући у виду њихов значај на мрежи европских путева, као и омогућавање несметаног спровођења унапређења безбедности саобраћаја по Програму који се финансира средствима зајмова Европске инвестиционе и Европске банке за обнову и развој.

Проблем који такође треба да се реши овим актом јесте и неједнакост надлежних јединица локалне самоуправе у утврђивању критеријума за категоризацију општинских путева и улица. Потребно је ускладити Закон о путевима са законом који уређује планирање и изградњу у области изградње, реконструкције и одржавања јавних путева као линијских инфраструктурних објеката. Затим, нејасно је дефинисање врсте радова на јавном путу, посебно у области појачаног одржавања, што доводи до забуне приликом израде техничке документације и надлежности за издавање одговарајућег одобрења као и продужења рокова за почетак изворђења радова на јавном путу.

Због тога што треба изменити и допунити много чланова постојећег Закона о путевима, закључено је да је боље донети нови законски пропис који ће, најзад, на другачији начин решити питање управљања и одржавања јавних путева, али и коначно решити питање приватне имовине како би се избегао ризик од тужби власника имовине и захтевима за надокнаду штете. Због тога су одређене минималне границе експропријације приликом изградње јавних путева, чиме ће се обезбедити превентивна заштита и несметано одржавање јавног пута. Предлагач тврди да ће новим законом о путевима већина учесника имати корист, али напомиње да ће он утицати на особе са инвалидитетом јер је њиме пооштрен критеријум у области ослобађања од плаћања путарине. На основу спроведене анализе у ЈП “ Путеви Србије” , израчунато је да је број издатих дозвола за бесплатан пролаз аутопутевима Србије за особе с инвалидитетом на крају прошле године био 9.403. Од тога, 29 одсто издатих дозвола односи се оне чији је степен инвалидности испод 80 одсто, док је 71 одсто дозвола издато на основу документације у којој је утврђен степен инвалидитета изнад 80 одсто. То, значи да ће мањи део особа са инвалидитетом према новом законском пропису, изгубити право на бесплатан пролазак аутопутевима.

Љ. Малешевић