MIKLOŠ REPERGER IZ OSTOJIĆEVA KAO PENZIONER POSTAO GUŠČAR Mnogo truda oko velikog jata gusaka; Guščije meso prodaje kupcima iz Mađarske i Rumunije

U svom prostranom seoskom dvorištu ima belo jato od preko 400 gusaka! Ne tako davno gotovo svako domaćinstvo u severnobanatskim selima imalo je svoje malo jato, sada u domaćinstvima guske pa i ostalu živinu retko ko drži, a itekako bi za gazdinstva moglo biti koristi kada bi se bela jata ponovo zapatila i vratila na okućnice i seoske sokake.  

– Kada sam otišao u penziju vratio sam se u selo  i pošto sam u video da više nema gusaka  u selima, pa i kod nas u Ostojićevu, rešio sam da se oprobam u njihovom uzgoju. Jato se sve više uvećavalo, tako da sam sada zadovoljan što sam se posle rada u prosveti posvetio guščarstvu. Verujem da će se stanje u uzgoju gusaka na našem području popraviti, da će kao nekada biti puno gusaka u Banatu – uveren je Reperger, čija je zasluga što se na Danu gusaka u Ostojićevu neguje radicija guščarstva.  

Jata gusaka su se nekada slobodno ispuštala na seoske sokake i obližnje pašnjake, a iako je guščarstvo neiskorišćeni potencijal, uzgoj gusaka nikako da uzme zamah. Mikloš Reperger se guščarstvu posvetio u penzionerskim danima, pošto je radni vek odradio kao nastavnik fizike i hemije. Guske uzgaja u kućnim uslovima, na okućnici koja se prostire na oko pola jutra, ali već duže vreme planira da svoje belo jato premesti na seoski pašnjak, uveće ga i guščarstvom se pozabavi na veliko. 

– Nije tako jednostavno veliko jato gusaka isterati na pašnjak, jer ga tada preko dana treba čuvati, uveče zatvoriti na sigurno, kako guske ne bi napadale lisice i druge štetočine. Ovako u prostranom dvorištu sve je pod kontrolom, izuskuje svakodnevno dosta truda, ali kada se nešto voli onda ništa nije teško. Ne može se ni jedan dan reći, danas je praznik pa nećemo raditi ništa, treba ih održavati i hraniti. Nije to naročito težak posao ali dva ili tri puta dnevno treba im posvetiti neophodnu pažnju, da bi bilo rezultata  – kaže Reperger.

Guščar iz Ostojićeva objašnjava da se guske u domaćoj radinosti  uglavnom drže dve ili tri godine, te da su najproduktivnije do četvrte godine, zato što kasnije meso matorih gusaka nije moguće prodati, osim ako se od guščetine ne prave trajnije prerađevine. Meso gusaka Reperger uglavnom prodaje u okolnim mestima, a nešto malo i komšijama u Mađarskoj i Rumuniji, a postiže se cena od oko 1.000 dinara za kilogram. 

– Za ishranu gusaka kod kuće najbolja je zrnasta hrana, u prvom redu kukuruz, ali potrebna im je i trava. Pored mesa najinteresantnija je guščija mast koja ima lekovita svojstva i zbog toga imamo kupce iz Novog Sada, Beograda i inostranstva, pa se trudimo da je imamo u ponudi. Guske treba dobro hraniti da bi imali dosta mesa i guščije masti a tu imamo razne mogućnosti kako da ih hranimo, najviše je potrebno kukuruza, što je i najbolje – naglašava Reperger.

Pored mesa, držanje gusaka može biti isplativo i zbog perja, ali čerupanje gusaka iziskuje dosta posla, jer ono traje od proleća do jeseni i obavlja se četiri do pet puta. Od jednog čerupanja dobije se oko 100 grama perja, tako da u sezoni prinos perja po guski je do pola kilograma, ali za perje koje se koristi u tekstilnoj industriji treba naći kupce. 

Broj gusaka na severu Banata i šire već godinama stagnira, potvrđuje direktor Poljoprivredne stručne službe Senta Josip Češljar, te da je najveći problem tržište jer kod nas, izuzev u Vojvodini, baš i nema kulta konzumiranja guščijeg mesa, jer se južnije od Save i Dunava više preferira jagnjetina, prasetina... 

– Plasman perja je težak, nema baš zainteresovanih kupaca, izuzev jednog iz Gornjeg Brega kod Sente – smatra Josip Češljar. – Da se unapredi guščarstvo potrebno je organizovati proizvodnju na pašnjacima koji se tome lako i bez većih ulaganja mogu privesti nameni. Za isplativ uzgoj gusaka postoji perspektiva , međutim, problem je plasman, nema ni klanice koja se bavi guskama i konfekcioniranjem guščijeg mesa da bi se postigla veća vrednost krajnjih proizvoda. Naše komšije Mađari prave biznis od guščije jetre, delikatesa koji je na ceni i skupo se plaća. Mi imamo mogućnosti, ali nema inicijative na većem nivou da se krene u tu priču. Jata gusaka ne traže neke skupe objekte za držanje, potrebni su samo skromni uslovi . To je u neku ruku ekstenzivna i organska proizvodnja, ali nedovoljno promovisana i  bez precizne analize i inicijative da se sagleda i mogući obim proizvodnje i korist koje bi sigurno bilo ako bi se guščarstvo unapredilo.

Milorad Mitrović