Nikoli Vujčiću uručena Vitalova nagrada

Vujčić, 21. laureat nagrade "Zlatni suncokret", tek je peti pesnik koji je dobio to priznanje kompanije "Vital" iz Vrbasa, a predsednik žirija Vladimir Gvozden rekao je da su prilikom odlucivanja imali u vidu da pesnici najbolje čuvaju jezik o čijoj ugroženosti se dosta govori u poslednje vreme.



Pored Gvozdena, o nagradi su odlučivali i Dragan Jovanović Danilov i Nikola Strajnić, koji su u obrazloženju ocenili da se Vujčić u pesničkoj zbirci "Skrivenosti" "dokazuje kao spretan tragalac za pravom reči unutar savremene inflacije govora, da je njegova poezija svedena i precizna, te da on traga za istinskom supstancom jezika, koja preostaje kad odbacimo višak govora koji se oslobađa povodom životnih tema".



Vujčić se u svom govoru zahvalnosti osvrnuo na značaj poezije i njeno mesto u "našem svetu haosa".



"Pesma je ostala kao u nekoj tankoj opni koja je čini tako blizu i tako dalekom, kao ogledalo u kome se odražava naša stvarnost kojom se hrani, ali koja bi mogla za čas da je udavi. Pesma nastaje i traje na toj ivici, na šavovima vidljivog i nevidljivog, izrecivog i neizrecivog u želji da se nešto dodirne i sačuva", rekao je on.



Vujčić je primetio da je savremeni pesnik kao nikad do sada prognan u samoga sebe, u svoj svet, u kome se usamljenost razmnožava i koja je danas redovno stanje, ali može se smatrati poželjnom jer je puna kreativne strepnje.



"Šta je pisanje nego smrzavanje sveta, našeg i tuđeg, onog u nama i onog oko nas, malih stvari, svetova i njihovih kosmogonija. Pisanje je skup pojedinačnih iskustava. Kako u naprezanju svih čula koja nas vode u mnoštvo svetova, u njihova spoznavanja i zamagljene prostore, izdvojiti reči koje će tvoriti pesmu? Kako izvući ono što nazivamo pesmom? Putevi pesama su različiti i vrlo tajnoviti", istakao je laureat Vitalove nagrade.



Pesnik, smatra Vujčić, uvek peva iz doživljenog, što se u njemu koncentrisalo i što želi ponovo da izađe na površinu kroz stihove, ne znajući da će pesma biti bolja ako su impulsi sadašnjosti jaki i ako su senzacije koje doživljavamo upečatljivije.



"Nekad pesma nastane iz sitnice, pogleda ili jedne reči. Moje pesme nastaju iz znakova koje je vreme utisnulo kao ožiljke, one su zbir ličnih detalja iz svakodnevnog života ili sećanja na prošlo vreme. U mojim pesmama nema tehnolizovane stvarnosti, nema ni eksplicitne društveo-političke stvarnosti, ni velikih događaja koji nas zasipaju i zarobljavaju. One pevaju o sitnicama, osnovnim ljudskim osećanjima kroz koje se sve te krupne stvari prelamaju. Želim da kažem i ono što drugi možda drugačije osećaju, a možda i ne vide", objasnio je on.



Vujčić naglašava da se sve menja, ali čovekov unutrašnji svet nije promenjen kroz vekove."Ljubav, bol, smrt, sreća, osećanja koja nas čine živim bićama, ista su. U tim osećanima uvek postoji prostor za pisanje", rekao je on.



Lauret smatra da ako pesnik ne može da menja svet, treba da svedoči o njegovim promenama."Na tom tragu su nastale moje pesme okupljene u knjizi ''Skrivenosti''", rekao je Vujčić.



On je u izjavi medijima pre uručenja nagrade, rekao da je Vitalova nagrada njemu, priznanje i poeziji i ukazivanje na poeziju koja je danas malo potisnuta, a koja je bolji deo naše savremene književnosti.



"Vreme u kome živimo je vreme potpune brzine. Čitao sam da se predlaže da se na sve fakultete uvede srpski jezik. To dovoljno govori da su jezik i reči zapostavljeni. Reči se kod nas više ne upotrebljavaju kao nekada. One sada idu u svoje skraćenice, potisnuta značenja, sve se svelo na rogobatnost. Zato me zanima šta reč znači, a reči nema ni pisanja ni poezije", rekao je Vujčić.



Članovi žirija Danilov i Strajnić takođe su govorili o značaju poezije kao "možda najvitalnijeg segmenta srpske književnosti danas" i onoga što "vraća svetlost suncu i čini ga bržim i svetlijim" i ukazali iz svog ugla na vrednost Vujčićeve zbirke pesama.