Jada mi se drugar, uz kaficu, onako očajan i polulud, kako je već neko vreme nesrećan i kako s tim u vezi ne zna šta da radi. Stvar se, kaže, otela kontroli i u potpunosti i ozbiljno pripretila da preraste u hroničnu muku. Pitam ga (ni sama ne baš u nekom – od kose, preko stajlinga, pa sve tako redom do raspoloženja - reprezentativnom izdanju), zbog čega, šta ga muči, i ostajem pomalo zatečena...
