Iza izloga: Jednom, kad se dasa opusti

Onda će već sve nekako biti lakše. Ako ništa drugo, bar će biti više sunca i vazduha, što zvuči više nego fenomenalno. Lekovito za dušu, „sive ćelije“ i telo; nešto kao prirodni, pa još gratis welness & detox paket. Što bi se reklo, sve je lako kad si mlad...

Ali, ajd sad ti budi mangup pa pronađi radost i dugine boje u ovom sivilu: pare potrošene, pretpraznični entuzijazam i euforija splasnuli, a umesto njih – nov paket računa, nove (naravno, više) cene u prodavnicama, plata daleko, a višak kilograma koje smo nabacili za samo nekoliko „opuštenih“ dana prosto neprijatan. O skupljoj kafi, te samim tim i sniženom unosu kofeina u organizam da i ne govorim...

Srećom, nije sve tako crno. Bar dok je nama uvek aktuelne ljubavi. Svi, je li, o njoj – velikoj, pravoj i nepovljivoj, onoj od koje se gubi dah, a srce „preskoči“ - maštamo i priželjkujemo je. U ovom trenutku bih bez većeg napora mogla da nabrojim desetak lepih, pametnih i baš onako „na mestu“ prijateljica kojima je upravo srodna duša nešto kao „misija nemoguća“. I nije da ne traže, nije da se ne trude, nije da nisu probale razne „tehnike“ i u praksi probale raznorazne savete. Ali, tamo-vamo/ovako-onako: džabe - ne ide.

Obrni, okreni – one same. I tako godinama.

Da se razumemo, ima tu kao nekih dešavanja&muvanja; nešto se tu kao stalno dešava i komeša; padaju i ponude, nije da nije, ali – skoro pa isključivo u „kobajagi“ svetu društvenih mreža.

Evo, čujem pre neki dan od prijateljice kako po Fejsbuku u inboks damama - i to ne samo pripadnicama „aj-džin (iGen) generacije - stižu foto „ponude“ s tržišta, u prevodu: bezobrazne (da ne kažem nepristojne) slike „kandidata“ kao od majke rođenih. Ja (onako predratno zgrožena) na to mogu samo da pitam svoju prijateljicu „a šta onda urade te sirotice, kako se nose s ovakvim uletom?“, na šta mi ona (davno zgrožena, a sad već onako pripremljena/utrenirana za sva čuda ovog sveta, kada je o muvanju reč) odgovara: „pa, neke se potrude da sve potrebne informacije pokupe s te fotke, a druge (valjda one iskusnije što i u jogurt duvaju, prim. aut.) zatraže i „zum“, kako bi bile sigurne u kvalitet i verodostojnost ponuđenog; vredi li truda ili ne“. U igri je, čujem dalje, i lajv video i svašta nešto, bog da nam poživi nauku i tehničko-tehnološki razvoj. 

Šta da kažem, tek sam nakon ovoga shvatila da pod a) ne „raste“ veličina displeja na mobilnim aparatima samo zbog emotikona i simpatičnih aplikacija, pod b) zašto se za dobru kameru na telefonu ne pita šta košta i pod c) da Ameri sasvim sigurno nisu slučajno „navučeni“ na snepčet, na kojem ne ostaje trajni zapis „uleta“ (osim u slučaju kada kandidatkinja brzinom munje ne napravi skrinšot i tako „arhivira“ ponuđeno).

U međuvremenu, ni ovde „na Zemlji“ situacija nije baš sjajna. Evo, na primer, slušam pre neki dan (nenamerno, naravno) razgovor dve devojke u onako pomalo „osetljivim“ 30 godinama i ne verujem šta čujem. Na konstataciju jedne od njih kako frajeri bukvalno beže od nje nakon razmenjene otprilike dve rečenice o vremenu, ova druga iskusno odgovara: „pa to je zato što im je frka da hoćeš da se udaješ“. Prosto, nastavlja ona, „emituješ“ tu neku energiju „očajnice“, koja bi sve dala samo da i ona već jednom stane na taj ludi kamen.

I šta joj je činiti? Ako je verovati prijateljici, jedino što može da uradi (ne bi li posao nekako uspešno privela kraju i okončala svoju mukicu) jeste da malo, hm, lagi... Odnosno, da se predstavlja kao razvedena mlada dama. I, poentira prijateljica, ponude će krenuti da pljušte.

A onda je već puno lakše. Jer, jednom kad se dasa opusti (a s razvedenom je to njima izgleda puno lakše), možda i neka ljubav „padne“. U svakom slučaju, najteži deo posla oko pronalaženja partnera je obavljen; nađen je i „načet“, ostalo je stvar veštine i dobre taktike.  

Jasna Budimirović