Јада ми се другар, уз кафицу, онако очајан и полулуд, како је већ неко време несрећан и како с тим у вези не зна шта да ради. Ствар се, каже, отела контроли и у потпуности и озбиљно припретила да прерасте у хроничну муку. Питам га (ни сама не баш у неком – од косе, преко стајлинга, па све тако редом до расположења - репрезентативном издању), због чега, шта га мучи, и остајем помало затечена...
