Umetnička dela koja Slovenija traži legitmno u Srbiji
BEOGRAD: Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je danas da zahtev Slovenije da joj se vrati oko 300 umetničkih dela čiji su autori slovenački umetnici predstavlja pitanje sukcesije gledano u širem smislu i da je rok za podnošenje tog zahteva istekao 2006. godine.
Vukosavljević je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da prema informacijama kojima raspolaže Ministarstvo kulture, ta umetnicka dela su otkupljivale institucije i organi tadašnje Republike Srbije i da je pravni osnov po kome se nalaze ovde legitiman.
"Mi ćemo nastaviti razgovore sa kolegama, možda tu postoji prostor kada je reč o konkretno jednom ili dva dela gde nam je potrebna još neka informacija, ali odgovor na taj zahtev sadržan je u stavu Komisije za restituciju koja se tim pitanjem bavi", rekao je on.
Vukosavljević je naglasio da je to pitanje rešeno u skladu sa međunrodnim propisima, Sporazumom o sukcesiji i međunarodnom zakonima koji tu oblast regulišu, da je situacija tu jasna i ne vidi mogućnost za bilo kakve komplikacije.
On je podvukao da nije bilo sličnih zahteva od strane drugih država i kao primer dobre saradnje i razumevanja pomenuo saradnju sa Hrvatskom na vraćanju predmeta u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve koja su sklonjena tokom rata.
Vukosavljević je skrenuo pažnju da je Srbija iz različitih razloga propustila u poslednje dve i po decenije da ustanovi da li se i koji broj umetničkih dela srpske kulturne baštine nalazi u drugim bivšim jugoslovenskim republikama.
"Mi smo preko diplomatsko-konzularnih predstavništva pokrenuli akciju da to ustanovimo pa ćemo videti da li se neka od srpskih umetničkih dela nalaze negde u okruženju pa i to može da bude predmet pregovora", rekao je ministar.
Među delima koje Slovenija traži je više od 200 slika i skulptura, desetine muzejskih predmeta, ali i filmovi "Kekec" Jožea Galea, "Bitka na Neretvi" Veljka Bulajića, "Zadah tela" Živojina Pavlovića.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić kaže da već duže vreme razgovaraju sa svojim slovenačkim kolegama po pitanju onih negativa nastalih u potpunoj produkciji slovenačkih filmskih preduzeća "Triglav film" ili Viba film".
"Svaki film je priča za sebe. Činjenica je da je Slovenački državni arhiv neposredno pred osamostaljenje Slovenije odneo iz Beograda većinu filmskog fonda koji su u potpunosti proizvela filmska preduzeća iz te bivše jugoslovenske republike. Ostali su negativi nekih filmova i slovenačka strana je pokušala da locira gde se oni nalaze, kao i filmovi koji su nastali samo malim učešćem slovenačkih filmskih preduzeća neretko u koprodukciji sa srpskim preduzećima i preduzećima iz drugih republika", rekao je Pantelić u izjavi medijima.
On je precizirao da tačno znaju koje od negativa sa traženog spiska Slovenačkog državnog arhiva Kinoteka čuva.
Pantelić je rekao da je većina njih na nitratnim trakama koje zahtevaju specijalni pristup, čuvanje i transport i da se Kinoteka u proteklih 26 godina na isti način ophodila prema materijalima koja su proizvela slovenačka filmska preduzeća, kao i prema negativima proizvedenim od starne srpskih preduzeća.
"Sada smo u procesu pronalaženja rešenja kada je u pitanju ova problematika", kaže Pantelić i dodaje da je Kinoteka tehnički opremljena da zadovolji potrebe najvišeg kvaliteta izrade digitalno restauriranih kopija filmova poput ostvarenja koje je režirao France Štiglic.
Pantelić je podvukao i da se tačno zna šta može da ponese pečat srpski film što je uređeno zakonima Srbije i Evropske unije.