Уметничка дела која Словенија тражи легитмно у Србији

Вукосављевић је, одговарајући на питања новинара, рекао да према информацијама којима располаже Министарство културе, та уметницка дела су откупљивале институције и органи тадашње Републике Србије и да је правни основ по коме се налазе овде легитиман.

"Ми ћемо наставити разговоре са колегама, можда ту постоји простор када је реч о конкретно једном или два дела где нам је потребна још нека информација, али одговор на тај захтев садржан је у ставу Комисије за реституцију која се тим питањем бави", рекао је он.

Вукосављевић је нагласио да је то питање решено у складу са међунродним прописима, Споразумом о сукцесији и међународном законима који ту област регулишу, да је ситуација ту јасна и не види могућност за било какве компликације. 

Он је подвукао да није било сличних захтева од стране других држава и као пример добре сарадње и разумевања поменуо сарадњу са Хрватском на враћању предмета у власништву Српске православне цркве која су склоњена током рата.

Вукосављевић је скренуо пажњу да је Србија из различитих разлога пропустила у последње две и по деценије да установи да ли се и који број уметничких дела српске културне баштине налази у другим бившим југословенским републикама.

"Ми смо преко дипломатско-конзуларних представништва покренули акцију да то установимо па ћемо видети да ли се нека од српских уметничких дела налазе негде у окружењу па и то може да буде предмет преговора", рекао је министар.

Међу делима које Словенија тражи је више од 200 слика и скулптура, десетине музејских предмета, али и филмови "Кекец" Јожеа Галеа, "Битка на Неретви" Вељка Булајића, "Задах тела" Живојина Павловића.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић каже да већ дуже време разговарају са својим словеначким колегама по питању оних негатива насталих у потпуној продукцији словеначких филмских предузећа "Триглав филм" или Виба филм".

"Сваки филм је прича за себе. Чињеница је да је Словеначки државни архив непосредно пред осамостаљење Словеније однео из Београда већину филмског фонда који су у потпуности произвела филмска предузећа из те бивше југословенске републике. Остали су негативи неких филмова и словеначка страна је покушала да лоцира где се они налазе, као и филмови који су настали само малим учешћем словеначких филмских предузећа неретко у копродукцији са српским предузећима и предузећима из других република", рекао је Пантелић у изјави медијима.

Он је прецизирао да тачно знају које од негатива са траженог списка Словеначког државног архива Кинотека чува.

Пантелић је рекао да је већина њих на нитратним тракама које захтевају специјални приступ, чување и транспорт и да се Кинотека у протеклих 26 година на исти начин опходила према материјалима која су произвела словеначка филмска предузећа, као и према негативима произведеним од старне српских предузећа.

"Сада смо у процесу проналажења решења када је у питању ова проблематика", каже Пантелић и додаје да је Кинотека технички опремљена да задовољи потребе највишег квалитета израде дигитално рестаурираних копија филмова попут остварења које је режирао Франце Штиглиц. 

Пантелић је подвукао и да се тачно зна шта може да понесе печат српски филм што је уређено законима Србије и Европске уније.