Reakcije na Poslednjeg džedaja: Ranjivi heroji i slične nevolje
Čini se da je novi nastavak „Zvezdanih ratova“, „Poslednji džedaj“, do sada izazvao najviše oprečnih reakcija. Deo publike udružen sa većinom kritičara, zasipa film hvalospevima, kao najoriginalniji od svih nastavaka sage, dok onaj drugi deo, čini se, najglasniji, odbija da ga prizna kao deo franšize pokušavajući da ga deklasira kao potpuni debakl, pljuckajući ga na svakom kutku interneta.
Reakcija nezadovoljnih fanova je toliko agresivna, da su administratori Rotten Tomatoes (jednog od najvećih filmskih sajtova) nedavno pokrenuli istragu da provere da li su možda botovi angažovani da negativno ocenjuju film na njihovom portalu ne bi li mu smanjili prosečnu ocenu (film je na sajtu od kritičara dobio sjajnih 92%, ali od publike samo 54%).
Film koji je režirao i za koji je scenario pisao Rajan Džonson, reklamiran je motom “ovo neće ići kako očekujete” i reditelj se zaista potrudio da na svakom mogućem koraku izneveri očekivanja publike, bar kad su u pitanju holivudski blokbasteri.
Ovo je film u kojem junaci u neočekivanim trenucima potpuno promašuju, i u kojem se mnogi od njih pojavljuju u drugačijem svetlu od onog na koje smo navikli. To nažalost ne znači da je uspeo da zaista napravi remek delo – „Poslednji džedaj“ koji je do sad zaradio preko 600 miliona dolara, svakako ima scene koje će se pamtiti duže od mnogih iz prethodnih delova, ali je sam prepun problema – ritam mu je veoma neujednačen, i bar tridesetak minuta moglo je bez ikakvih gubitaka ostati na podu montaže.
Džonson je relativno maštovit, ali ipak nije dovoljno dobar pisac da dijaloge piše sam – ono što junaci govore (pogotovo ako to nisu oni harizmatični poput glavno troje, Luka, Rej i Kajla), ponekad zvuči tako šuplje i lažno da izaziva direktne transfere blama onome ko gleda.
Ono što zaista nosi ovaj film je sjajna hemija i čudna dinamika između dvoje glavnih likova, Kajlo Rena kog tumači Adam Drajver („Devojke“, „Paterson“) i Rej koju glumi Dejzi Ridli.
Adam Drajver, inače ozbiljan dramski glumac, uspeo je da od Kajlo Rena napravi jednog od najzanimljivijih i najambivalentnijih negativaca u savremenoj popularnoj kulturi.
Zanimljivo je da je Majk Hamil više puta javno izjavljivao da se suštinski uopšte ne slaže sa pravcem u koji je Džonson odabrao da odvede Luka, ali ga to nije nimalo sprečilo da u filmu ostvari možda i najbolju ulogu u čitavoj karijeri.
Dvoboji svetlosnim sabljama su izuzetno režirani i ostavljaju najdublji utisak u ovom filmu od svih prethodnih delova.
Džonson koristi nasleđe samurajskih filmova, ali i dinamiku kadrova, i pažnju ka pokretima tela i koracima likova kakvu ljudskoj figuri obično posvećuju japanske anime.
Scenaristi su morali da sklone u stranu stare likove Luka, Leje i Hana Soloa da bi otvorili prostor za nove junake, i da bi im omogućili nove avanture, ali ovo je za sobom silom prilika povuklo pomalu tužnu notu uzaludnosti života i surove neumitnosti protoka vremena.
Ako je sve što su naši heroji nekada davno radili na početku sage relativizovano, zbog čega bi Rej ili Kajlo prošli dugačije?
Ono što je najviše povredilo fanove je susret sa Lukom Skajvokerom koji je ostario, koji je razočaran, ranjiv, i sposoban da greši.
I ovo je gorka lekcija za prosečnog posetioca bioskopa koji je došao da žvaće kokice i gleda kako letelice eksplodiraju na velikom ekranu - ako su naši besmrtni heroji ostarili, šta onda ostaje za nas?
Nastasja Pisarev
