Obeležen vek od smrti Lazara Dunđerskog

Od smrti Lazara Dunđerskog minuo je, evo, ceo vek, a trag od njegovog života traje i danas i sija nam kao putokaz”, rekao je večeras predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u pozdravnom slovu na Svečanoj akademiji kojom je u Srpskom narodnom pozorištu obeležena stota godišnjica smrti Lazara - Laze Dunđerskog (Srbobran, 1833 - Beč, 1917), jednog od najviđenijih Srba u Austrougarskoj monarhiji, velikog zemljoposednika, trgovca i industrijalca, ali i dobrotvora, te zaštitnika, mecenu i prijatelja umetnosti i umetnika.

Podsećajući na životopis Lazara Dunđerskog, predsednik Mirović je u prvi plan stavio rečenicu koju je Laza nakon prvog poslovnog neuspeha čuo od oca Gedeona, rodonačelnika porodice koja će obeležiti celo jedno stoleće, ne samo na prostoru stare Vojvodine, nego i mnogo šire: Tamo gde si izgubi, tamo i traži! „Ta pouka važi i danas - ne sme se odustajati, jer do uspeha vode samo upornost, istrajnost i veliki rad”, istakao je Mirović, napominjući da je Laza Dunđerski pouku shvatio na pravi način, te će ubrzo postati, trgujući, ulažući, ali i gradeći fabrike i mlinove, jedan od najuspešnijih i najbogatijih ljudi u Austro-ugarskoj monarhiji.

Predsednik Pokrajinske vlade je ukazao i na činjenicu da nije samo putem do poslovnog uspeha Lazar Dunđerski zavredeo trajno mesto u kolektivnom sećanju našeg naroda. „Nije slučajno što počast odajemo u Srpskom narodnom pozorištu, koje je poput nacionalnog svetionika svetlelo i u njegovom dobu. Za taj svetionik je Lazar Dunđerski o svom trošku 1895. sazidao zgradu na čijoj su sceni potom decenijama briljirali velikani poput Laze Telečkog, Dimitrija Ružića, Pere Dobrinovića... čija su imena zlatnim slovima upisana u istoriju srpskog teatra”, istakao je Mirović, navodeći i mnoga druga dela, koja je Laza Dunđerski uradio na polzu naroda svog, od stipendiranja darovite srpske mladeži i izgradnje ženskog vaspitavališta u Budimpešti - Angelijanuma, pa do pomaganja srpskom Crvenom krstu u vreme Balkanskih ratova sa tada ogromnih 150.000 kruna...  

U foajeu scene „Jovan Đorđević” SNP-a postavljena je i prigodna izložba, na kojoj je među eksponatima bila i maketa starog pozorišta, koje je, nažalost, izgorelo 1928. U postavci se našla i originalna zahvalnica Lazaru Dunđerskom, koju mu je 1892. dodelilo Društvo za Srpsko narodno pozorište zbog odluke da izgradi teatar u dvorištu svoje gostionice „Kod carice Jelisavete”, današnjeg hotela „Vojvodina”.

– Zato i večeras, sa ove akademije, najdublji naklon senima Lazara Dunđerskog. A njegovim naslednicima, kao i naslednicima svih drugih uglednih i poštovanih ljudi i porodica stare Vojvodine, jedno veliko izvinjenje - verujem prvi put ovako otvoreno i javno od strane predstavnika države - za sve ono što su pretrpeli u vreme komunističke diktature, nezakonito, nepravedno i nemoralno – poručio je Mirović.

U umetničkom delu programa, za koji je scenario napisao mr Zoran Subotički, autor projekta „Čudesni svet Dunđerskih”, a režirao ga je Nemanja Petronje, glumac Miodrag Petrović izvodio je delove monodrame „Ja, Lazar Dunđerski”, a za muzičke sekvence bili su zaslužni pijanista Mihajlo Miletić, učenik MŠ „Isidor bajić”, sopranistkinje Agota Vitkai Kučera i Darija Olajoš Čizmić, bariton Branislav Stankov, te Tamburaški orkestar „Zorule”. Svečanoj akademiji prisustvovali su i pokrajinski sekretar za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama prof. Miroslav Štatkić, predsednik Matice srpske Dragan Stanić, upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, predstavnici Bečeja, Novog Bečeja, Srbobrana, Kikinde, Zrenjanina, Novog Sada...

M. Stajić