Обележен век од смрти Лазара Дунђерског

Од смрти Лазара Дунђерског минуо је, ево, цео век, а траг од његовог живота траје и данас и сија нам као путоказ”, рекао је вечерас председник Покрајинске владе Игор Мировић у поздравном слову на Свечаној академији којом је у Српском народном позоришту обележена стота годишњица смрти Лазара - Лазе Дунђерског (Србобран, 1833 - Беч, 1917), једног од највиђенијих Срба у Аустроугарској монархији, великог земљопоседника, трговца и индустријалца, али и добротвора, те заштитника, мецену и пријатеља уметности и уметника.

Подсећајући на животопис Лазара Дунђерског, председник Мировић је у први план ставио реченицу коју је Лаза након првог пословног неуспеха чуо од оца Гедеона, родоначелника породице која ће обележити цело једно столеће, не само на простору старе Војводине, него и много шире: Тамо где си изгуби, тамо и тражи! „Та поука важи и данас - не сме се одустајати, јер до успеха воде само упорност, истрајност и велики рад”, истакао је Мировић, напомињући да је Лаза Дунђерски поуку схватио на прави начин, те ће убрзо постати, тргујући, улажући, али и градећи фабрике и млинове, један од најуспешнијих и најбогатијих људи у Аустро-угарској монархији.

Председник Покрајинске владе је указао и на чињеницу да није само путем до пословног успеха Лазар Дунђерски завредео трајно место у колективном сећању нашег народа. „Није случајно што почаст одајемо у Српском народном позоришту, које је попут националног светионика светлело и у његовом добу. За тај светионик је Лазар Дунђерски о свом трошку 1895. сазидао зграду на чијој су сцени потом деценијама бриљирали великани попут Лазе Телечког, Димитрија Ружића, Пере Добриновића... чија су имена златним словима уписана у историју српског театра”, истакао је Мировић, наводећи и многа друга дела, која је Лаза Дунђерски урадио на ползу народа свог, од стипендирања даровите српске младежи и изградње женског васпитавалишта у Будимпешти - Ангелијанума, па до помагања српском Црвеном крсту у време Балканских ратова са тада огромних 150.000 круна...  

У фоајеу сцене „Јован Ђорђевић” СНП-а постављена је и пригодна изложба, на којој је међу експонатима била и макета старог позоришта, које је, нажалост, изгорело 1928. У поставци се нашла и оригинална захвалница Лазару Дунђерском, коју му је 1892. доделило Друштво за Српско народно позориште због одлуке да изгради театар у дворишту своје гостионице „Код царице Јелисавете”, данашњег хотела „Војводина”.

– Зато и вечерас, са ове академије, најдубљи наклон сенима Лазара Дунђерског. А његовим наследницима, као и наследницима свих других угледних и поштованих људи и породица старе Војводине, једно велико извињење - верујем први пут овако отворено и јавно од стране представника државе - за све оно што су претрпели у време комунистичке диктатуре, незаконито, неправедно и неморално – поручио је Мировић.

У уметничком делу програма, за који је сценарио написао мр Зоран Суботички, аутор пројекта „Чудесни свет Дунђерских”, а режирао га је Немања Петроње, глумац Миодраг Петровић изводио је делове монодраме „Ја, Лазар Дунђерски”, а за музичке секвенце били су заслужни пијаниста Михајло Милетић, ученик МШ „Исидор бајић”, сопранисткиње Агота Виткаи Кучера и Дарија Олајош Чизмић, баритон Бранислав Станков, те Тамбурашки оркестар „Зоруле”. Свечаној академији присуствовали су и покрајински секретар за културу, информисање и односе с верским заједницама проф. Мирослав Штаткић, председник Матице српске Драган Станић, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић, представници Бечеја, Новог Бечеја, Србобрана, Кикинде, Зрењанина, Новог Сада...

М. Стајић