Završni račun: Na njivama i u stajama jedva 4,38 milijarde RSD
Imajući u vidu strukturu poljoprivredne proizvodnje Srbije, raspoložive resurse i dostignuti nivo produktivnosti, agrarni analitičar Vojislav Stanković ocenjuje da se promene u poljoprivredi moraju kretati u pravcu rasta produktivnosti, stabilizaciji prinosa, promene proizvodne strukture u biljnoj proizvodnji i dostizanja veće zastupljenosti stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje.
Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini je procenjena na 4,38 milijarde dolara, što je 14,9 odsto manje od one u 2016. godini, kaže Stanković.
Istovremeno, nastavlja naš sagovornik, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 3,82 milijarde američkih dolara, manja je 14,8 odsto u odnosu na lanjsku.
Kako je dalje rekao, u proceni fizičkog obima ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, ove godine je ratarska proizvodnja, zajedno s povrtarskom, učestvovala s više od 80 odsto, a u ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa 49,2 odsto.
Razlog za pad proizvodnje svakako je suša koja je uzela veliki danak.
Mora se zaustaviti smanjenje stočnog fonda, a povećati proizvodnja mesa svih vrsta i mleka, kaže Stanković i dodaje da je učešće stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje ove godine, po procenama, opalo na 39 odsto, što je izuzetno niska vrednost.
Učešće primarne poljoprivrede u realizaciji BDP-a Republike Srbije, kaže naš sagovornik, poslednjih godina bilo je u intervalu od devet do jedanaest odsto, međutim, ako se posmatra celokupan doprinos poljoprivrede ostalim sektorima privrede, prehrambenoj industriji i proizvođačima i prerađivačima inputa i sirovina, to učešće nadmašuje 30 odsto ukupnog BDP-a.
To učešće poljoprivreda je zadržala i ove godine, i pored smanjenja proizvodnje uzrokovanog izuzetno nepovoljnim klimatskim uticajima. Takođe, oko polovina stanovništva Srbije naseljeno je u ruralnim oblastimam s gustinom stanovništva ispod 150 stanovnika po kvadratnom metru. Sve to ukazuje na poseban značaj poljoprivrede za stabilnost ukupnog ekonomskog i društvenog razvoja, za trajnu prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost, navodi Stanković.
Bez razvoja stočarstva, srpska poljoprivreda će i dalje neodgovarajuće koristiti svoje prirodne resurse – posebno obradivo zemljište, neefikasno koristiti postojeću angažovanu radnu snagu i ostati izvoznik jeftinih sirovina. S pomenutim, visokim oportunitetnim troškovima, neće dugo biti u stanju da poboljša svoju konkurentnost i da ostvari bolje rezultate na domaćem i međunarodnom tržištu, poručuje Stanković.
Po njegovim rečima, u strukturi biljne proizvodnje ove godine dominiraju žita, s učešćem od 39,7 odsto, povrće, s učešćem od 19,2 odsto, voćarstvo – 17,3, industrijsko bilje – 15,6, krmno bilje – 6,3 i vinogradarstvo – 1,9 odsto.
U poljoprivredi Srbije žita imaju izuzetan značaj, kako zbog ishrane stanovništva, stočnog fonda, upotrebe kao industrijske sirovine, tako i zbog sve veće strateške važnosti u dugoročnoj poljoprivrednoj politici zemlje.
Na veliki komercijalni značaj svih žita ukazuje i podatak da u vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2017. godini ona učestvuju s oko 39,7 odsto. Naša zemlja raspolaže ogromnim brojem sorti žita priznatih u zemlji i inostranstvu. Prednosti koje ima proizvodnja pšenice, u odnosu na druge biljne kulture, sadržane su u činjenici da ona zahteva manja ulaganja u vremenu kada je proizvođačima novac nedostupan i relativno skup, zatim procenama da će situacija na svetskom tržištu u narednom periodu biti za proizvođače i izvoznike relativno povoljna, potrebi poštovanja plodoreda, činjenici da se pšenicom najefikasnije, bez zagađenja zemljišta, može boriti protiv korova i drugih biljnih štetočina, kao i da je u Srbiji još uvek visoka potrošnja pšenice – hleba u ekvivalentu pšenice od oko 130 kg po stanovniku – zbog niskog standarda stanovništva, naglašava Stanković.
Z. Delić
