Suša požnjela 30 do 50 odsto ratarskih kultura
NOVI SAD : Ovogodišnja suša se značajno odrazila na prinose ratarskih kultura, koji će, prema procenama udruženje Žita Srbije, biti od 30 do 50 odsto manji nego prošle godine, izjavio je Vukosav Saković, predsednik tog udruženja.
"Stanje sa prolećnim kulturama je svakako teško, ali ne kao što je to bio slučaj 2012. godine, kada su pored suše rod ratarskih kultura desetkovali i toksini", rekao je Saković na okruglom stolu u Novom Sadu, koji je organizovala Asocijacije Žita Srbije uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), saopšteno je danas iz Žita Srbije.
Prema njegovim rečima, rod suncokreta je najpribližniji prošlogodišnjem rodu, jer je podbačaj u prinosima kompenzovan povećanjem setvenih površina.
"Soja, kao osetljivija kultura je pretrpela značajnu štetu, jer je pored suše pogođena i biljnim štetocinama i bolestima, prvenstveno grinjama", naveo je Saković, ocenivši da je tu došlo do propusta poljoprivrednih proizvođača, koji nisu preduzeli sve agrotehničke mere.
Zato se, kako je dodao, kod soje očekuje pad prinosa sa skoro četiri tone po hektaru koliki je bio prošle godine, na samo dve do dve i po tone ove godine.
Predviđanja stručnjaka u pogledu roda kukuruza se, kako kaže, najviše razilaze. Optimisti predviđaju rod od pet tona po hektaru, dok pesimisti smatraju da će on biti i manji od dve tone po hektaru.
Izrazivši nadu da će ukupan rod kukuruza ipak dostići 4,5 miliona tona, što je dovoljno za naše potrebe, Saković je zaključio da, uz prelazne zalihe od 1,2 miliona tona, možemo očekivati i da će biti izvoza.
Branimir Marić, šef laboratorije SGS Srbija predstavio je osnovne parametre kvaliteta roda pšenice ove godine, konstatujući da je pšenica proizvedena u Srbiji dobrog kvaliteta, čak iznad proseka zemalja u okruženju.
Međutim, Srbija na izvoznom tržištu još ne može da ostvari cenovnu premiju po osnovu kvalitetnije pšenice, jer razvrstavanje po grupama kvaliteta nije praksa, već i dalje preovlađuje tradicija mešanja pšenice različitog kvaliteta.
U SRBIJI je kukuruzom zasejano oko 900.000 ha, sojom 250.000ha, a suncokretom 230.000 ha, ali, kako je rekla Natalija Kurjak, direktora marketinga kompanije Viktorija Logistik, precizne procene prinosa u ovom trenutku nije moguće dati, jer je stanje i kvalitet useva na njivama različito, u zavisnosti od primenjenih agrotehničkih mera, kvaliteta zemljišta i lokalnih vremenskih nepogoda.
Na skupu je istaknut i izuzetan potencijal uljane repice, kao kulture čije se setvene površine u Srbiji povećavaju iz godine u godinu, a koja kao "jesenja" (ozima) kultura izbegava problem suše u letnjim mesecima, o čemu je govorila Ana Marjanović Jeromela, šef odseka za uljanu repicu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
