Завршни рачун: На њивама и у стајама једва 4,38 милијарде РСД
Имајући у виду структуру пољопривредне производње Србије, расположиве ресурсе и достигнути ниво продуктивности, аграрни аналитичар Војислав Станковић оцењује да се промене у пољопривреди морају кретати у правцу раста продуктивности, стабилизацији приноса, промене производне структуре у биљној производњи и достизања веће заступљености сточарства у вредности пољопривредне производње.
Укупна бруто вредност пољопривредне производње у овој години је процењена на 4,38 милијарде долара, што је 14,9 одсто мање од оне у 2016. години, каже Станковић.
Истовремено, наставља наш саговорник, нето остварена вредност пољопривредне производње, у висини од 3,82 милијарде америчких долара, мања је 14,8 одсто у односу на лањску.
Како је даље рекао, у процени физичког обима укупне пољопривредне производње у Србији, ове године је ратарска производња, заједно с повртарском, учествовала с више од 80 одсто, а у укупно оствареној вредности пољопривредне производње са 49,2 одсто.
Разлог за пад производње свакако је суша која је узела велики данак.
Мора се зауставити смањење сточног фонда, а повећати производња меса свих врста и млека, каже Станковић и додаје да је учешће сточарства у вредности пољопривредне производње ове године, по проценама, опало на 39 одсто, што је изузетно ниска вредност.
Учешће примарне пољопривреде у реализацији БДП-а Републике Србије, каже наш саговорник, последњих година било је у интервалу од девет до једанаест одсто, међутим, ако се посматра целокупан допринос пољопривреде осталим секторима привреде, прехрамбеној индустрији и произвођачима и прерађивачима инпута и сировина, то учешће надмашује 30 одсто укупног БДП-а.
То учешће пољопривреда је задржала и ове године, и поред смањења производње узрокованог изузетно неповољним климатским утицајима. Такође, око половина становништва Србије насељено је у руралним областимам с густином становништва испод 150 становника по квадратном метру. Све то указује на посебан значај пољопривреде за стабилност укупног економског и друштвеног развоја, за трајну прехрамбену сигурност, социјалну и политичку стабилност, наводи Станковић.
Без развоја сточарства, српска пољопривреда ће и даље неодговарајуће користити своје природне ресурсе – посебно обрадиво земљиште, неефикасно користити постојећу ангажовану радну снагу и остати извозник јефтиних сировина. С поменутим, високим опортунитетним трошковима, неће дуго бити у стању да побољша своју конкурентност и да оствари боље резултате на домаћем и међународном тржишту, поручује Станковић.
По његовим речима, у структури биљне производње ове године доминирају жита, с учешћем од 39,7 одсто, поврће, с учешћем од 19,2 одсто, воћарство – 17,3, индустријско биље – 15,6, крмно биље – 6,3 и виноградарство – 1,9 одсто.
У пољопривреди Србије жита имају изузетан значај, како због исхране становништва, сточног фонда, употребе као индустријске сировине, тако и због све веће стратешке важности у дугорочној пољопривредној политици земље.
На велики комерцијални значај свих жита указује и податак да у вредности укупне пољопривредне производње у Србији у 2017. години она учествују с око 39,7 одсто. Наша земља располаже огромним бројем сорти жита признатих у земљи и иностранству. Предности које има производња пшенице, у односу на друге биљне културе, садржане су у чињеници да она захтева мања улагања у времену када је произвођачима новац недоступан и релативно скуп, затим проценама да ће ситуација на светском тржишту у наредном периоду бити за произвођаче и извознике релативно повољна, потреби поштовања плодореда, чињеници да се пшеницом најефикасније, без загађења земљишта, може борити против корова и других биљних штеточина, као и да је у Србији још увек висока потрошња пшенице – хлеба у еквиваленту пшенице од око 130 кг по становнику – због ниског стандарда становништва, наглашава Станковић.
З. Делић
