Odoše šoferi za veće pare u evropske autobuse

Objašnjava da je trend odlaska vozača i da je u poslednje vreme njih desetoro obavestilo upravu ATP-a za odlazak.

Starosna struktura vozača je blizu 50 godina, a Gajić tvrdi da je teško zaposliti nove radnike.

Muku sa nedostatkom vozača muči i GSP Novi Sad, ali i prevoznici u Subotici, Kikindi i drugim vojvođanskim gradovima. 

Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u saobraćaju i vezama Vojvodine Miroslav Mihajlović, inače zaposlen u JGSP “Novi Sad”, kaže za “Dnevnik” da je nestašica vozača prisutna već nekoliko godina , a pogotovo je došla do izražaja od kada je na snagu stupila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.

Vozači masovno odlaze u inostranstvo zbog veće zarade, a mi čak nemamo ni pravo da umesto njih zaposlimo nove. Problem je i to što i nema slobodnih vozača koje bi primili u radni odnos. Primamo ih na određeno vreme, zamene za bolovanja i dovijamo se i krpimo kako znamo i umemo. Nestašica vozača jeste veliki problem i o tome smo obavestili nadležne u državi tražeći da se ukine zabrana zapošljavanja kada su oni u pitanju, ali još uvek ništa po tom pitanju nije urađeno. Ukazali smo i ranije, a ukazujemo i sada na problem zapošljavanja vozača, bez kojih gradsko saobraćajno preduzeće jednostavno ne može, kao što ne može ni bez mehaničara, kontrolora i onih zanimanja od kojih zavisi samo preduzeće. Nama treba barem jedna decenija da napravimo dobrog mehaničara, pa kad on ode narednih godina nemamo majstora koji će popravljati autobuse, kaže Mihajlović.

U Srbiji ima sve više penzionera za volanima šlepera i autobusa, jer je interesovanje mladih za ovo zanimanje malo, kao što je i mala zainteresovanost nezaposlenih za prekvalifikaciju u ovu profesiju. 

Podaci NSZ pokazuju da vozači spadaju u kategoriju nezaposlenih koji lako dolaze do posla, pod uslovom da imaju određeni nivo radnog iskustva odnosno da su prošli potrebne obuke i stekli licencu.

Samih vozača na evidenciji nezaposlenih ima iznad 4.000, ali oni imaju samo osnovnu školu i C kategoriju, što je dovoljno za taksi, ali ne i za vožnju kamiona koji ima poluprikolicu i koji sa tovarom vredi na stotine hiljada evra.

S druge strane, poslodavci se teško odlučuju da zaposlene nekog početnika i da mu plate obuku i od njega naprave profesionalca, jer nemaju garancije da će on ostatiti kod njih ukoliko nisu spremni da mu daju platu koju može dobiti u nekoj od evropskih država.

Naš sagovornik dodaje da su sadašnji vozači u gradskom saobraćaju premoreni, da rade bez slobodnih dana da bi ispoštovali putnike, te da je veliko pitanje dokle će tako moći.

U GSP “Novi Sad“ nije problem naći nove vozače, ali u preduzećima gde je plata 35.000 dinara mesečno jeste. Neće vozači za te pare da rade, jer u inostranstvu mogu da zarade nekoliko puta više. Kod nas dolaze na obuku i doškolovavanje, da steknu rutinu i kad sve to urade oni odlaze u inostranstvo. Mi smo im samo usputna stanica do Slovenije, Austrije, Češku, Italiju... Odlaze vozači na platu između 2.000 i 2.500 evra, a mi muku mučimo da nađemo nove, ističe Mihajlović.

Problem nestašice vozača i najava mogućnosti da Srbija ostane bez profesionalnih vozača odnosno da će više autobusa i kamiona stajati na parkingu nego ih biti na drumovima nije ništa novo, ali je u poslednje vreme poprimio velike razmere, jer je u pitanje doveo obavljanje redovnog putničkog saobraćaja pa samim tim i zadovoljavanje potreba stanovništva. 

Srpske vozačke dozvole  važe i moguće ih je zameniti za lokalnu bez ponovljenog polaganja vozačkog ispita u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj i još 25 zemalja Evrope.

Početkom godine stupio je na snagu Sporazum između Nemačke, Austrije i Srbije kojim je regulisana procedura o direktnoj zameni vozačkih dozvola, tako da  su i u tim zemljama srpske dozvole priznate bez polaganja dodatnog ispita.

Ta mera, po oceni Udruženja dramskih prevoznika, je zapravo prečica za novi odlazak radne snage, naročito vozača E i D kategorije. U ovom udruženju tvrde da će ako se ovako nastavi Srbija veoma brzo doći u situaciju da traži vozače van Evrope, jer za sadašnje plate malo ko hoće da vozi.

Jer, vozači javnog transporta u Nemačkoj i Austriji, kao što je kod nas gradsko-saobraćajno preduzeće, imaju platu i do 3.500 evra.

LJ. Malešević