Одоше шофери за веће паре у европске аутобусе

Објашњава да је тренд одласка возача и да је у последње време њих десеторо обавестило управу АТП-а за одлазак.

Старосна структура возача је близу 50 година, а Гајић тврди да је тешко запослити нове раднике.

Муку са недостатком возача мучи и ГСП Нови Сад, али и превозници у Суботици, Кикинди и другим војвођанским градовима. 

Председник Самосталног синдиката запослених у саобраћају и везама Војводине Мирослав Михајловић, иначе запослен у ЈГСП “Нови Сад”, каже за “Дневник” да је несташица возача присутна већ неколико година , а поготово је дошла до изражаја од када је на снагу ступила забрана запошљавања у јавном сектору.

Возачи масовно одлазе у иностранство због веће зараде, а ми чак немамо ни право да уместо њих запослимо нове. Проблем је и то што и нема слободних возача које би примили у радни однос. Примамо их на одређено време, замене за боловања и довијамо се и крпимо како знамо и умемо. Несташица возача јесте велики проблем и о томе смо обавестили надлежне у држави тражећи да се укине забрана запошљавања када су они у питању, али још увек ништа по том питању није урађено. Указали смо и раније, а указујемо и сада на проблем запошљавања возача, без којих градско саобраћајно предузеће једноставно не може, као што не може ни без механичара, контролора и оних занимања од којих зависи само предузеће. Нама треба барем једна деценија да направимо доброг механичара, па кад он оде наредних година немамо мајстора који ће поправљати аутобусе, каже Михајловић.

У Србији има све више пензионера за воланима шлепера и аутобуса, јер је интересовање младих за ово занимање мало, као што је и мала заинтересованост незапослених за преквалификацију у ову професију. 

Подаци НСЗ показују да возачи спадају у категорију незапослених који лако долазе до посла, под условом да имају одређени ниво радног искуства односно да су прошли потребне обуке и стекли лиценцу.

Самих возача на евиденцији незапослених има изнад 4.000, али они имају само основну школу и Ц категорију, што је довољно за такси, али не и за вожњу камиона који има полуприколицу и који са товаром вреди на стотине хиљада евра.

С друге стране, послодавци се тешко одлучују да запослене неког почетника и да му плате обуку и од њега направе професионалца, јер немају гаранције да ће он остатити код њих уколико нису спремни да му дају плату коју може добити у некој од европских држава.

Наш саговорник додаје да су садашњи возачи у градском саобраћају преморени, да раде без слободних дана да би испоштовали путнике, те да је велико питање докле ће тако моћи.

У ГСП “Нови Сад“ није проблем наћи нове возаче, али у предузећима где је плата 35.000 динара месечно јесте. Неће возачи за те паре да раде, јер у иностранству могу да зараде неколико пута више. Код нас долазе на обуку и дошколовавање, да стекну рутину и кад све то ураде они одлазе у иностранство. Ми смо им само успутна станица до Словеније, Аустрије, Чешку, Италију... Одлазе возачи на плату између 2.000 и 2.500 евра, а ми муку мучимо да нађемо нове, истиче Михајловић.

Проблем несташице возача и најава могућности да Србија остане без професионалних возача односно да ће више аутобуса и камиона стајати на паркингу него их бити на друмовима није ништа ново, али је у последње време попримио велике размере, јер је у питање довео обављање редовног путничког саобраћаја па самим тим и задовољавање потреба становништва. 

Српске возачке дозволе  важе и могуће их је заменити за локалну без поновљеног полагања возачког испита у Црној Гори, БиХ, Хрватској и још 25 земаља Европе.

Почетком године ступио је на снагу Споразум између Немачке, Аустрије и Србије којим је регулисана процедура о директној замени возачких дозвола, тако да  су и у тим земљама српске дозволе признате без полагања додатног испита.

Та мера, по оцени Удружења драмских превозника, је заправо пречица за нови одлазак радне снаге, нарочито возача Е и Д категорије. У овом удружењу тврде да ће ако се овако настави Србија веома брзо доћи у ситуацију да тражи возаче ван Европе, јер за садашње плате мало ко хоће да вози.

Јер, возачи јавног транспорта у Немачкој и Аустрији, као што је код нас градско-саобраћајно предузеће, имају плату и до 3.500 евра.

Љ. Малешевић