Iza izloga: One baš važne haljine u našim životima

Evo, recimo, teško da mogu da se setim i kako je izgledala učiteljica tog mog prvog školskog dana, ali se, kao da je juče bilo, sećam žute mini haljine iskombinovane sa belim, heklanim hulahopkama.

Bilo je posle još tih „važnih“ haljina u mom životu i svaku pamtim do u najsitiniji detalj...

I baš zbog toga me situacija kada se slučajno nađem u prodavnici u kojoj baš u tom trenutku žena (godine, naravno, nisu važne) bira haljinu za neku posebnu priliku uvek iznova zainteresuje.

To je, verujte, prava poslastica; nešto kao epsko-lirski igrokaz, nabijen emocijama, nerealnim očekivanjima i nadanjima, čija silina već posle nekoliko trenutaka najavljuje i vrlo moguće plakanje i svakako - razočaranje u finišu.

Za početak, svaka će dama, onako s vrata, svečano da izjavi kako joj treba „baš onako“ jedna posebna, drugačija i i nikad viđena haljina.

I onda kreće potraga. „Listanje“ izloženog startuje u laganom ritmu, često i sa osmehom, da bi se priča već posle nekoliko trenutaka poprilično „uozbiljila“ i počela da poprima obrise blage histerije.

Razlog: nijedna od ponuđenih toaleta nije dovoljno dobra, dovoljno originalna, dovoljno „nikad viđena“...

Prodavačica već pada u očaj, jer nema se tu još bogznašta pokazati, žena je bezmalo iscrpela sve resurse s kojima radnja raspolaže.

Poluluda i prilično očajna, dama već napušta radnju i onako s vrata, isrpljena i splasnutog adrenalina, poručuje kako jednostavno ne može da veruje da nije uspela ništa prikladno i odgovarajuće da nađe za sebe.

Pa, nije u pitanju sveti gral, već jedna obična, uska haljina u kojoj će izgledati sve samo ne obično, razmišlja ona naglas!

Da pojasnimo, dama pritom misli na haljinu poput „male crne“, ali u modernoj (za nju krojenoj i šivenoj) varijanti, što u prevodu znači takozvani „kobasica“ model – uska, poželjno od nekog rastegljivog materijala sa gomilom elastina (jer ta najbolje stegne na sve strane).

U svečarskoj varijanti „kobasica“ može da se od kolena protegne u „sirenu“ i -  to je to. Bar za nekih  90 odsto žena, to je ta „drugačija i nikad viđena“ haljina.

I, eto nam ga obrt: kako je moguće da sve te žene, spremne da izdvoje i prilično novaca za to nešto „novo i sasvim drugačije“, zapravo sve sanjaju tu jednu, prilično nezahvalnu haljinu, u kojoj da biste izgledali dobro u najmanju ruku morate da ličite na Hajdi Klum ili Šarliz Teron?

Da ne govorim da se sve to dešava u vreme kada je ponuda, ali i dostupnost informacija o tome šta je sve „in“, bogatija i šarenija nego ikad i kada su modne slobode skoro pa potpuno rasterećene od bilo kakvih normi i standarda. Dozvoljeno je sve u čemu se dobro osećamo, a još i ako dobro stoji... nebo je granica, što bi se reklo.

Kad ono od svega – „kobasica“, jedina kanda dovoljno dobra i za malu, i za veliku maturu, i za posao, i za venčanje, i za koktel, i za kumstvo, i za švaleraciju.

Ukratko, nešto kao moda za sve prilike i neprilike. I to je manje-više situacija koja se svaki put ponavlja, nešto kao modni deža vi.

I da, ima još jedna vrlo važna stavka – očekivanja, tipa uđeš u kabinu kao tinejyerka, izađeš kao mega zvezda ili, recimo, uđeš kao dobrodržeća dama srednjih godina, a izađeš kao top model.

Ne, haljina (koliko god savršena bila) jednostavno nema nikakve tajne supermoći; ona može da nas ulepša i malo „popravi“, ali efekat plastične hirurgije je daleko preko njenih sposobnosti i mogućnosti.

I zato, savet: krenite relaksirano u kupovinu nove haljine; ne očekujte čuda i budite spremni za nešto malo drugačije.

Jer, kao što je poznato, lepota ima više lica i zaista nema potrebe, a ni razloga da sve žene ovog sveta budu isključivo seksi, „opasne mačke“. Za vašu informaciju, one „šarmantne“, „klasične“, „retro“ i „kežual“ itekako umeju da privuku pažnju i poglede.   

I ta spomenuta famous žuta minica u kojoj sam prošetala na premijeri đačkog doba je bila skroz drugačija od onoga što se moglo videti u okruženju – sve devojčice su bile obučene u karo suknje na preklop, dužine ispod kolena.

Jasna Budimirović