Iza izloga: Lepe su vam noge ali ih malo pokrijte

Tačnije, dok ovi „u televizoru“ skroz ne pobrkaju lončiće i ne počnu da iritiraju svojim „ponašanjima“.

Evo, recimo, jedan od razloga zbog kojih „iz voleja“ gasim TV su oni kojima je pojavljivanje u javnosti (pa samim tim i dress-code) deo posla za koji su plaćeni. Recimo, ne mogu nikako da prihvatim da žene koje se slikaju kao „neko i nešto“ sebi (i to, što bi se reklo, u respektabilnim godinama) dozvole „mokre“ lokne do pola leđa, mini haljine, veštačke trepavice, mrežaste čarape, silikone, implante i ostala čuda modernog „ulepšavanja“...

Mogla bih ovako da ređam još dugo, jer se svašta na televiziji može videti, a među „biserima“ su sve same dame koje su te osnovne lekcija iz pravilnog odevanja i ponašanja na javnim mestima morale odavno da savladaju.

Ne, ne treba da nas fascinirate svojom lepotom; niste tu ni da nas ubedite kako ste modno nestašne i sklone eksperimentima za javne nastupe neprihvatljivim kolorom i printom, dođe mi svaki put da im poručim.

Ne, vaš je posao da nam prenesete neku poruku, vest, da nas – umivene, čiste i uredne -  informišete i/ili nečemu podučite.

A za te poslove su i „Šeronka“ prekrštene noge apsolutni višak. Jer, ne treba ni da nas zavodite. Hvala, nismo raspoloženi. Kada budemo raspoloženi za taj sport, gledaćemo original – film „Niske strasti“ ili nešto slično iz na tu temu bogate filmske lektire. Uostalom, tako bar lekari tvrde, ovakav način sedenja za ženu baš i nije najzdraviji – ne valja za vene, kičmu...

No, da se vratim na pitanje estetike. Evo, na primer, ne znam da li ste primetili (ostavljam mogućnost da vam je promaklo, jer vas je ton omeo) kako na svim javnim nastupima sedi mlada Kejt Midlton. U pitanju su dve, etikecijom i pravilima lepog ponašanja pođednako prihvatljive, varijante: a) takozvano „Kembridž“ prekrštanje nogu: noge su skupljene u predelu kolena, a prekrštene u donjem delu kod članka noge i pod b) „elegantno“ prekrštene noge -  noge spojene od kolena do stopala i ukošene ili na levu ili desnu stranu.

E, tako bi trebalo da se sedi „u televizoru“. Naravno, u suknji/haljini adekvatne i prihvatljive dužine – kada sedite, a u emisijama se mahom sedi – suknja bi trebalo da se podigne tek malo iznad kolena. Sve ostalo je na ili preko ivice dobrog ukusa. Sve u zavisnosti od toga koliko je dama „štedela“ na materijalu.

I da ne bude zabune, ne greše samo pripadnice nežnijeg pola. A ne, ovde smo što bi se popularno reklo, radno ravnopravni.

I jači pol je sklon da se onako prilično „opusti“ i zaboravi pred kamerama, da u fotelju u studiju sedne kao usred kafane – u raskopčanom i „naherenom“ sakoou, sa nakrivljenom kravatom i nogu bukvalno raspečenih po pred pucanja pantalona...

E, od tog poslednjeg mi bukvalno ne bude dobro posle par minuta.

Ne kažem, ima tu i anatomije; muškarcima je sedenje raširenih nogu jednostavno u prirodi, ali mene ovo što se može videti na malim ekranima često dovede u situaciju da skoro pa da razumem jedno od novijih ludila u dalekom Njujorku -  manspreading, odnosno, muško sedenje koje zahteva bar dva sedišta u javnom prevozu.

Šta da kažem, Njujorčanke su načisto poludele i odlučne su u nameri da nestašne muškarce konačno i jednom za sva vremena „upakuju“ u prihvatljiviji format.

Go girls, odnosno, napred devojke!

Jer, ako im to pođe za rukom, možda i ovdašnji „mangupi“ shvate da bi, bar kada su javni nastupi u pitanju, morali malo da povedu računa o tome kako (ako ništa drugo) sede na javnim mestima.

A što se tiče (pre)skupih krpica, ni one baš nisu nešto što bi se moglo preporučiti. Em je pretenciozno, em kao i kričave boje ima nimalo laskavu poruku, to jest, želju dotične/dotičnog da fasciniraju „prostotu“, odnosno, nas koji ih gledamo.

Izvinite, ali nismo fascinirani. Raskošne toalete ostavite za neke večernje prilike, poželjno one u privatnoj režiji, a za javne nastupe se držite pravila odevanja.

Prostota, to jest, mi iz publike ćemo to umeti da cenimo, a ja ću (čvrsto obećavam) ponekad i uključiti TV...

 Jasna Budimirović