Španski pisac Ildefonso Falkones gost Filozofskog fakulteta

Falkones, advokat po struci, se proslavio već prvim romanom “Katedrala na moru” (2006) koji je, sa preko sedam miliona prodatih knjiga u preko 40 zemalja, doživeo planetarni uspeh i postao svetski bestseler osvojivši i brojne nagrade. Nakon “Katedrale na moru” Falkones je napisao romane “Fatimina ruka” (2009) i “Bosonoga kraljica” (2013).

Na Beogradskom sajmu knjiga Falkones je ekskluzivni gost izdavačke kuće “Laguna”, koja je objavila sve njegove romane u prevodu na srpski, a upravo i novu knjigu u dva toma „Naslednici zemlje“.  Kroz priču o sudbini Arnaua Estanjola, sina odbeglog kmeta i amalina koji će postati jedan od najmoćnijih ljudi Barselone DŽIV veka, Falkones prati više od pola veka dugu gradnju veličanstvene crkve Santa Marija del Mar, jednog od simbola katalonske prestonice. Sad se priča nastavlja u novom romanu koji je upečatljiv i verni prikaz srednjovekovne Barselone.

Predstavljajući se studentima, na početku razgovora koji je vodila profesorka Filozofskog fakulteta i prevodilac dr Bojana Kovačević Petrović, Falkones je ukazao da je oduvek pisao, advokatura i književnost su bili paralelni putevi, sledeći njegovu unutrašnju potrebu za kreativnošću. Po njegovim rečima, da bi pisac bio dobar prvo mora biti dobar čitalac, a danas su pred nama neiscrpne mogućnost da dođemo do informacija. On pre svega veruje u rad, ne čekajući inspiraciju jer ona često ne dođe. Njegovi romani su puni istorijskih činjenica ali i događaja koji nikada ranije nisu bili ispričani u nekoj istorijskoj fikciji. Falkones ukazuje da voli da proučava, čita doktorske disertacije, naučne časopise, i sve drugo što mu dođe pod ruku a može da se iskoristi na neki način, ali da je pre svega romanopisac, a ne istoričar.  U razgovoru sa studentima Falkones se dotakao i pitanja slobode, istraživanja španske kulture, odnosa prema ženskim likovima u njegovim istorijskim romanima, a smatra, kako je rekao, da se svet i danas vrti oko tvrđave zvane žena. Oslobođen je tereta autobiografskog pisma jer misli da kada bi pisao o sebi, brzo bi iscrpeo inspiraciju. Po njegovom mišljenju, svi mogu da nauče da ispolje svoju kreativnost bilo kroz muziku, pisanje, slikanje ili neku drugu umetnost, jer svako ima sposobnost da stvara, pati i oseća. Na kraju je dao i savet studentima da je najvažniji rad i trud koji se uvek isplati, ali treba naći i vremena za zabavu.

N. Popov