Шпански писац Илдефонсо Фалконес гост Филозофског факултета
Илдефонсо Фалконес, један од најпопуларнијих и најтиражнијих шпанских писаца, чији романи су узбудљиви водичи кроз бурну шпанску историју, био је јуче гост Филозофског факултета у Новом Саду.
Фалконес, адвокат по струци, се прославио већ првим романом “Катедрала на мору” (2006) који је, са преко седам милиона продатих књига у преко 40 земаља, доживео планетарни успех и постао светски бестселер освојивши и бројне награде. Након “Катедрале на мору” Фалконес је написао романе “Фатимина рука” (2009) и “Босонога краљица” (2013).
На Београдском сајму књига Фалконес је ексклузивни гост издавачке куће “Лагуна”, која је објавила све његове романе у преводу на српски, а управо и нову књигу у два тома „Наследници земље“. Кроз причу о судбини Арнауа Естањола, сина одбеглог кмета и амалина који ће постати један од најмоћнијих људи Барселоне ЏИВ века, Фалконес прати више од пола века дугу градњу величанствене цркве Санта Марија дел Мар, једног од симбола каталонске престонице. Сад се прича наставља у новом роману који је упечатљив и верни приказ средњовековне Барселоне.
Представљајући се студентима, на почетку разговора који је водила професорка Филозофског факултета и преводилац др Бојана Ковачевић Петровић, Фалконес је указао да је одувек писао, адвокатура и књижевност су били паралелни путеви, следећи његову унутрашњу потребу за креативношћу. По његовим речима, да би писац био добар прво мора бити добар читалац, а данас су пред нама неисцрпне могућност да дођемо до информација. Он пре свега верује у рад, не чекајући инспирацију јер она често не дође. Његови романи су пуни историјских чињеница али и догађаја који никада раније нису били испричани у некој историјској фикцији. Фалконес указује да воли да проучава, чита докторске дисертације, научне часописе, и све друго што му дође под руку а може да се искористи на неки начин, али да је пре свега романописац, а не историчар. У разговору са студентима Фалконес се дотакао и питања слободе, истраживања шпанске културе, односа према женским ликовима у његовим историјским романима, а сматра, како је рекао, да се свет и данас врти око тврђаве зване жена. Ослобођен је терета аутобиографског писма јер мисли да када би писао о себи, брзо би исцрпео инспирацију. По његовом мишљењу, сви могу да науче да испоље своју креативност било кроз музику, писање, сликање или неку другу уметност, јер свако има способност да ствара, пати и осећа. На крају је дао и савет студентима да је најважнији рад и труд који се увек исплати, али треба наћи и времена за забаву.
Н. Попов