Holivud: Političke podele, rasizam i bela supremacija potisnuli lake teme
NJUJORK: Američka holivudska filmska produkcija, decenijama namenjena svim slojevima društva, od ove sezone koja je počela u septembru i trajaće do februara (kada se dodeljuju Oskari kao kruna svetske filmske produkcije) jasno se politički podelila, kao i ukupno američko društvo.
Političke razlike, koje su doneli poslednji izbori u Belu kuću u koju je ušao Donald Tramp, nisu mogli a da se ne odraze i na filmsku umetnost, zabavu za ceo narod, tvrde vodeći američki filmski stručnjaci, učesnici u organizaciji okruglog stola najmoćnijeg dnevnog lista “Njujork tajmsa”.
Filmovi, koji su se bavili osetljivim političkim temama nisu više retki izuzeci niti su samo rezultat nezavisnih produkcija, za koje se čuje samo na festivalima kao što su Sandans ili Trajbeka, već su sada “osvojili” velike studije koji su se trudili da snimaju manje ili više eskapističke i zabavne filmove namenjene najprofitabilnijem periodu u godini, a to je od septembra do kraja februara.
Studiji jesu pripremili nekoliko “blokbastera”, kao što su “Marvelov” film o superheroju Toru i novi nastavak serijala “Ratovi zvezda”, koji sada slavi 25 godina otkako ga je započeo Džordž Lukas.
Međutim, s takvim delima se zarađuju pare, a kada je reč o Oskarima i nastupima SAD na domaćim i stranim festivalima računa se sa filmovima koji su ili bliski ultradesnici ili podržavaju neke demokratske vrednosti, ali su u biti politički obojeni.
Teme kao što su rasna i nacionalna netrpeljivost su bile uglavnom marginalizovane ili otvoreno osuđivane, a sada su ponovo aktuelne kao u vreme Makartija.
Sada ima mesta i za Kju Kluks Klan, najekstremniju anticrnačku organizaciju, ali i za film.
Kroz mnoge filmove se provlači poruka o supremaciji belaca što se decenijama izbegavalo da se ne povrede osećanja Afroamerikanaca.
Jedan od liberalnih režisera kao što je Ketrin Bigelou, kojoj je film o hvatanju Bin Ladena doneo Oskara, u svom novom filmu “Detroit” daje kritičku sliku rasizma ali to je kod nje pojedinačna, a ne masovna pojava što ne zadovoljava ni prave liberale niti zagrižene rasiste.
Liberalna Sofija Kopola, koja je u novom filmu “The Begyiled“ na temu američkog rata između Severa i Juga vrlo oprezno je izbegla da se izjasni o položaju crnaca u tom periodu.
Dok jasno opredeljeni desničari slobodno iznose svoje ultra konzervativne stavove demokrate se samo ponekad pozabave političkom temom u kojoj probleme rešava neki hrabri pojedinac a ne demokratrsko društvo.
Da bi ipak ponudili publici priliku da na velikom ekranu vide strahote rata, genocida, nepravednu diskriminaciju žena na poslu liberalno nastrojeni autori snimaju dokumentarne filmove nudeći priče iz stvarnog života, izbegavajući komentar i zato danas ima više nego ikada u američkim bioskopima dokumentarnih filmova gde se na konkretnim događajima pokazuju negativne pojave savremenog društva.
Takvi filmovi nisu komercijalni, jer oni kojima su namenjeni bore se za egzistenciju i ne stižu do sinepleksa, a mladi, pre svega studenti, takođe su sve brojniji desničari nego liberali, tako da autori moraju da obezbede sredstva za snimanje preko vladinih ili nevladinih organizacija jer od prodaje ulaznica ne bi mogli da pokriju troškove snimanja i postprodukcije.
