Холивуд: Политичке поделе, расизам и бела супремација потиснули лаке теме
ЊУЈОРК: Америчка холивудска филмска продукција, деценијама намењена свим слојевима друштва, од ове сезоне која је почела у септембру и трајаће до фебруара (када се додељују Оскари као круна светске филмске продукције) јасно се политички поделила, као и укупно америчко друштво.
Политичке разлике, које су донели последњи избори у Белу кућу у коју је ушао Доналд Трамп, нису могли а да се не одразе и на филмску уметност, забаву за цео народ, тврде водећи амерички филмски стручњаци, учесници у организацији округлог стола најмоћнијег дневног листа “Њујорк тајмса”.
Филмови, који су се бавили осетљивим политичким темама нису више ретки изузеци нити су само резултат независних продукција, за које се чује само на фестивалима као што су Санданс или Трајбека, већ су сада “освојили” велике студије који су се трудили да снимају мање или више ескапистичке и забавне филмове намењене најпрофитабилнијем периоду у години, а то је од септембра до краја фебруара.
Студији јесу припремили неколико “блокбастера”, као што су “Марвелов” филм о суперхероју Тору и нови наставак серијала “Ратови звезда”, који сада слави 25 година откако га је започео Џорџ Лукас.
Међутим, с таквим делима се зарађују паре, а када је реч о Оскарима и наступима САД на домаћим и страним фестивалима рачуна се са филмовима који су или блиски ултрадесници или подржавају неке демократске вредности, али су у бити политички обојени.
Теме као што су расна и национална нетрпељивост су биле углавном маргинализоване или отворено осуђиване, а сада су поново актуелне као у време Макартија.
Сада има места и за Кју Клукс Клан, најекстремнију антицрначку организацију, али и за филм.
Кроз многе филмове се провлачи порука о супремацији белаца што се деценијама избегавало да се не повреде осећања Афроамериканаца.
Један од либералних режисера као што је Кетрин Бигелоу, којој је филм о хватању Бин Ладена донео Оскара, у свом новом филму “Детроит” даје критичку слику расизма али то је код ње појединачна, а не масовна појава што не задовољава ни праве либерале нити загрижене расисте.
Либерална Софија Копола, која је у новом филму “The Begyiled“ на тему америчког рата између Севера и Југа врло опрезно је избегла да се изјасни о положају црнаца у том периоду.
Док јасно опредељени десничари слободно износе своје ултра конзервативне ставове демократе се само понекад позабаве политичком темом у којој проблеме решава неки храбри појединац а не демократрско друштво.
Да би ипак понудили публици прилику да на великом екрану виде страхоте рата, геноцида, неправедну дискриминацију жена на послу либерално настројени аутори снимају документарне филмове нудећи приче из стварног живота, избегавајући коментар и зато данас има више него икада у америчким биоскопима документарних филмова где се на конкретним догађајима показују негативне појаве савременог друштва.
Такви филмови нису комерцијални, јер они којима су намењени боре се за егзистенцију и не стижу до синеплекса, а млади, пре свега студенти, такође су све бројнији десничари него либерали, тако да аутори морају да обезбеде средства за снимање преко владиних или невладиних организација јер од продаје улазница не би могли да покрију трошкове снимања и постпродукције.
