Krznašice - lažni sjaj i prašnjave ulice
Šetam pre neki dan sa prijateljicama u sklopu naših redovnih „da vidimo šta sve nećemo kupiti“ tura, kad oko nas na ulici na sve strane trendseterke u „krznašica“ papučama.
Da pojasnim, reč je o najklasičnijim „gumenjarkama“, odnosno, modelu za plažu, koji je eto neko rešio da „oplemeni“ sa malo lažnog krzna.
I tu, zapravo, i počinju svi problemi - taj lažni sjaj i glamur na prašnjavim ulicama baš i ne obećava bogznašta.
Ideja da se krznom (pravim, naravno) okite papuče za štrapac je dizajnerskim kućama poput Prade i Živanšija, koje su među prvima promovisale ovaj trend, bila da sirote male bogatašice poruče plebsu da su toliko bogate da, ne samo što hodaju po svili, kadifi i krznu, već sebi mogu da priušte da im se ono i po zemlji vuče. Naravno, nekih pet, šest koraka koliko im je potrebno da od limuzine prošetaju do spa centra, manikirke, pedikirke, velnesa ili već neke slične „institucije“.
Za razliku od njih, ove naše domaće trendseterke se u toj glamur varijaciji bogami našetaju. Što, naravno, nije baš lep prizor. Više liči na omanji blam.
Pa, sirote, one bukvalno, ali bukvalno u tim papučama opaju čitav grad!
Slično je, pričam sa prijateljicama dok uživamo u - jer smo i mi u mogućnosti - sladoledu i sa (pre)visokim potpeticama.
Ni Manolo Blanik, a ni Džimi Ču nisu, dok su dizajnirali svoje „famous“ petnaestice (štikle – merdevine, visoke 15 cm) imali pred očima mladu devojku kako u njima od jutra do sutra baza po gradu, od pijace, preko kafe s prijateljicama, pa do odlaska na plažu i izlazaka. U tom slučaju, štikla nije odraz stila, već kompleksa. A da ne bude zabune, nisu se ove paćenice samo kod nas „zapatile“. A ne, planetarni je to hit. Baš kao što ni trendseterke nisu samo ukras tamo nekog belog sveta. Ima ih i kod nas i to pravih - negovanih, maženih, paženih i s problemima tipa „ju, slomio mi se nokat“!
Uđem nedavno u apoteku da kupim neke vitaminčiće i sredim malo imunitet nagrižen stresom, kad ono ispred mene – baš jedna takva, kao sa svetskih modnih pista. Vrućina, upekla zvezda, a na njoj „minimalizam“ – tek sandale, haljina, torba i sunčane naočare. Odoka, rekla bih jedno 4.000 evra. Pomislim, šta će ona tu, koja nju boljka može da muči, kad ono... Problem ogroman i ispostavilo se (za razliku od mog načetog imuniteta) nerešiv!
Dakle, sprema se žena na more, zalepila i veštačke trepavice, jer ne može na plažu baš skroz nenašminkana, kad ono – alergična na lepak za trepuške. I to samo na desno oko. Zbunila se i apotekarka, kaže nije još imala slično iskustvo na svom radnom mestu, ali ne vredi... Nema utehe, a ni leka za našu damu. Očajna, podelila je sa nama u odlasku kako, eto, s obzirom da je vremenski ograničena, to jest, u cajtnotu, ne može ni do inostranstva do „skokne“, a tamo bi „sigurno nešto pametno smislili“... I, ostadosmo tako mi sa našim bezveznim - imunitet, visok pritisak i loše varenje – problemima.
Izgleda da je najgore što čoveka može da snađe da ima posla sa lažnjacima – lažnim brendovima i trendovima, „fake“ prijateljima i njihovim lažnim moralom i brigom, kao i kvazi intelektualcima i kulturnjacima i njihovom kobojagi svesti i samosvesti.
Jasna Budimirović