Крзнашице - лажни сјај и прашњаве улице
Шетам пре неки дан са пријатељицама у склопу наших редовних „да видимо шта све нећемо купити“ тура, кад око нас на улици на све стране трендсетерке у „крзнашица“ папучама.
Да појасним, реч је о најкласичнијим „гумењаркама“, односно, моделу за плажу, који је ето неко решио да „оплемени“ са мало лажног крзна.
И ту, заправо, и почињу сви проблеми - тај лажни сјај и гламур на прашњавим улицама баш и не обећава богзнашта.
Идеја да се крзном (правим, наравно) оките папуче за штрапац је дизајнерским кућама попут Праде и Живаншија, које су међу првима промовисале овај тренд, била да сироте мале богаташице поруче плебсу да су толико богате да, не само што ходају по свили, кадифи и крзну, већ себи могу да приуште да им се оно и по земљи вуче. Наравно, неких пет, шест корака колико им је потребно да од лимузине прошетају до спа центра, маникирке, педикирке, велнеса или већ неке сличне „институције“.
За разлику од њих, ове наше домаће трендсетерке се у тој гламур варијацији богами нашетају. Што, наравно, није баш леп призор. Више личи на омањи блам.
Па, сироте, оне буквално, али буквално у тим папучама опају читав град!
Слично је, причам са пријатељицама док уживамо у - јер смо и ми у могућности - сладоледу и са (пре)високим потпетицама.
Ни Маноло Бланик, а ни Џими Чу нису, док су дизајнирали своје „фамоус“ петнаестице (штикле – мердевине, високе 15 цм) имали пред очима младу девојку како у њима од јутра до сутра база по граду, од пијаце, преко кафе с пријатељицама, па до одласка на плажу и излазака. У том случају, штикла није одраз стила, већ комплекса. А да не буде забуне, нису се ове паћенице само код нас „запатиле“. А не, планетарни је то хит. Баш као што ни трендсетерке нису само украс тамо неког белог света. Има их и код нас и то правих - негованих, мажених, пажених и с проблемима типа „ју, сломио ми се нокат“!
Уђем недавно у апотеку да купим неке витаминчиће и средим мало имунитет нагрижен стресом, кад оно испред мене – баш једна таква, као са светских модних писта. Врућина, упекла звезда, а на њој „минимализам“ – тек сандале, хаљина, торба и сунчане наочаре. Одока, рекла бих једно 4.000 евра. Помислим, шта ће она ту, која њу бољка може да мучи, кад оно... Проблем огроман и испоставило се (за разлику од мог начетог имунитета) нерешив!
Дакле, спрема се жена на море, залепила и вештачке трепавице, јер не може на плажу баш скроз ненашминкана, кад оно – алергична на лепак за трепушке. И то само на десно око. Збунила се и апотекарка, каже није још имала слично искуство на свом радном месту, али не вреди... Нема утехе, а ни лека за нашу даму. Очајна, поделила је са нама у одласку како, ето, с обзиром да је временски ограничена, то јест, у цајтноту, не може ни до иностранства до „скокне“, а тамо би „сигурно нешто паметно смислили“... И, остадосмо тако ми са нашим безвезним - имунитет, висок притисак и лоше варење – проблемима.
Изгледа да је најгоре што човека може да снађе да има посла са лажњацима – лажним брендовима и трендовима, „факе“ пријатељима и њиховим лажним моралом и бригом, као и квази интелектуалцима и културњацима и њиховом кобојаги свести и самосвести.
Јасна Будимировић