Predstavljena monografija o Dejanu Mijaču

Ovo je prva knjiga o našem značajnom reditelju, kao i prva knjiga koju je napisala dugogodišnja pozorišna kritičarka, novinarka i urednica Kulturne rubrike “Dnevnika”.

Kako je to uobičajeno kod Đorđa Randelja, u dinamičnom razgovoru, smenjivali su se šaljivi, slikoviti i ozbiljni pasaži o pozorišnoj vedeti kakav je Dejan Mijač. Direktor Sterijinog pozorja Miroslav Miki Radonjić pohvalio je strukturu knjige, koja nije vezana za hronološki sled događaja u Mijačevoj karijeri. Radonjić je knjigu doživeo više kao beletristiku i sjajno štivo o još sjajnijem reditelju, čijih se predstava rado seća kao “ne po svaku cenu aktuelnih i angažovanih”.

V. d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta Zoran

Đerić, kao predstavnik izdavača, otkrio je da je njegov prethodnik Aleksandar Milosavljević zapravo “kriv” što je monografija “Dejan Mijač” sada pred čitaocima, pozorišnim zaljubljenicima i istraživačima.

Skromna Daca Nikolić

Darinka Daca Nikolić je bila više nego skromna povodom predstavljanja svoje prve knjige, ujedno i prve o Dejanu Mijaču, pred kojim, kako je rekla, uvek ima tremu.

- Ne znam šta je gore, pisati ili pričati - našalila se Daca Nikolić. - Uopšte nisam znala šta sam napisala. Dugo nisam smela ni da dodirnem knjigu, ni da je otvorim. To je to što je bilo u mojoj moći.

Monografiji “Dejan Mijač” Darinke Nikolić u podnaslovu stoji “Novosadske (i druge) godine”, što će reći da je fokus na delu karijere koju je Mijač izgradio u Novm Sadu. Silom političkih okolnosti, u toj priči prvenstveno je važna predstava “Golubnjača” Jovana Radulovića, koju je Mijač režirao u Srpskom narodnom pozorištu, izazvavši niz kontroverzi koje su u to vreme širom Jugoslavije prethodile ratnom raspadu zemlje.

Povodm “Golubnjače”, Dejan Mijač je u razgovoru otkrio da je bilo nekih pretnji. Jedoj novinarki na pitanje da li se plaši, odgovorio je da se plaši samo za svoju pamet, kada vidi šta se sve dešava.

- Pusti stvari da idu svojim tokom, u sunovrat. Kako radili, tako i prošli. A oni su uglavnom prošli, mi smo ostali - ponovo je bio mudar, kao i u svojim predstavama, Dejan Mijač. - Meni je drago što je Daca napisala svoju prvu knjigu, pa makar o meni. Bilo mi je prijatno da prepričavam neke stvari. Kad prođe vreme, onda to više nisu stvari uspomena, nego stvarnosti, koja se izoštri. Postane logika. Užljebi se u ono neprolazno. Darinka me uhvatila u dahu. To izgleda kao nešto što izdiše, a što treba saslušati.

Glumac Boris Isaković govorio je o glumačkom aspektu u Mijačevoj karijeri. Isaković je otkrio da je Mijač znao i da glumi, ali ne kao reditelj; nego stvarno; kao glumac u predstavama. Uz Ljubišu Ristića i Boru Draškovića, Isaković je Mijača nazvao jednim od svoja tri pozorišna oca.

- Znao je da bude surov u odnosu prema glumcima. Ali, gluma je surov posao. Nije uvek prijatno, pogotovo kad su zahtevi kreativni, stvaralački - ispričao je Isaković, koji je često sarađivao sa Mijačem, što je i zabeleženo u monografiji Darinke Nikolić. - Gluma ne postoji bez govorne radnje, ali to je pitanje i akcije, htenja. To je najvažnije scensko pitanje. Insistiranje na tome neko lakše shvata, neko teže, a Mijačevo čuveno foršpilovanje je zapravo ponavljanje sve dok se to ne shvati.

I. Burić