Представљена монографија о Дејану Мијачу

Ово је прва књига о нашем значајном редитељу, као и прва књига коју је написала дугогодишња позоришна критичарка, новинарка и уредница Културне рубрике “Дневника”.

Како је то уобичајено код Ђорђа Рандеља, у динамичном разговору, смењивали су се шаљиви, сликовити и озбиљни пасажи о позоришној ведети какав је Дејан Мијач. Директор Стеријиног позорја Мирослав Мики Радоњић похвалио је структуру књиге, која није везана за хронолошки след догађаја у Мијачевој каријери. Радоњић је књигу доживео више као белетристику и сјајно штиво о још сјајнијем редитељу, чијих се представа радо сећа као “не по сваку цену актуелних и ангажованих”.

В. д. управника Српског народног позоришта Зоран

Ђерић, као представник издавача, открио је да је његов prеthodnik Александар Милосављевић заправо “крив” што је монографија “Дејан Мијач” сада пред читаоцима, позоришним заљубљеницима и истраживачима.

Скромна Даца Николић

Даринка Даца Николић је била више него скромна поводом представљања своје прве књиге, уједно и прве о Дејану Мијачу, пред којим, како је рекла, увек има трему.

- Не знам шта је горе, писати или причати - нашалила се Даца Николић. - Уопште нисам знала шта сам написала. Дуго нисам смела ни да додирнем књигу, ни да је отворим. То је то што је било у мојој моћи.

Монографији “Дејан Мијач” Даринке Николић у поднаслову стоји “Новосадске (и друге) године”, што ће рећи да је фокус на делу каријере коју је Мијач изградио у Новм Саду. Силом политичких околности, у тој причи првенствено је важна представа “Голубњача” Јована Радуловића, коју је Мијач режирао у Српском народном позоришту, изазвавши низ контроверзи које су у то време широм Југославије prеthodilе ратном распаду земље.

Поводм “Голубњаче”, Дејан Мијач је у разговору открио да је било неких претњи. Једој новинарки на питање да ли се плаши, одговорио је да се плаши само за своју памет, када види шта се све дешава.

- Пусти ствари да иду својим током, у суноврат. Како радили, тако и прошли. А они су углавном прошли, ми смо остали - поново је био мудар, као и у својим представама, Дејан Мијач. - Мени је драго што је Даца написала своју прву књигу, па макар о мени. Било ми је пријатно да препричавам неке ствари. Кад прође време, онда то више нису ствари успомена, него стварности, која се изоштри. Постане логика. Ужљеби се у оно непролазно. Даринка ме ухватила у даху. То изгледа као нешто што издише, а што треба саслушати.

Глумац Борис Исаковић говорио је о глумачком аспекту у Мијачевој каријери. Исаковић је открио да је Мијач знао и да глуми, али не као редитељ; него стварно; као глумац у представама. Уз Љубишу Ристића и Бору Драшковића, Исаковић је Мијача назвао једним од своја три позоришна оца.

- Знао је да буде суров у односу према глумцима. Али, глума је суров посао. Није увек пријатно, поготово кад су захтеви креативни, стваралачки - испричао је Исаковић, који је често сарађивао са Мијачем, што је и забележено у монографији Даринке Николић. - Глума не постоји без говорне радње, али то је питање и акције, хтења. То је најважније сценско питање. Инсистирање на томе неко лакше схвата, неко теже, а Мијачево чувено форшпиловање је заправо понављање све док се то не схвати.

И. Бурић