Kotrljanje ravnicom: Prepoznali šansu u hladno ceđenim uljima

Zbog toga su uz gazdinstvo otvorili firmu SZR „Inter-Agrar” da bi za preradu mogli dodatno otkupljivati neophodnu količinu soje.

Erika je marketing menayer, Norbertu je struka elektromehanika, a pošto su odrastali u selu, vide mogućnost da u Utrinama ostanu, rade i opstanu. U Utrinama još nekoliko meštana ima otvorene firme koje se bave trgovinom i drugim poslovima, a jedino su Erika i Norbert šansu prepoznali u preradi industrijskog bilja sa svojih njiva, pa se većina roda pred kupcima nađe u bocama u vidu hladno ceđenog ulja. 

U preradi sojinog zrna ambiciozni mladi bračni par je krenuo sa pravljenjem punomasnog sojinog griza i sojine pogače, takođe i sirovog sojinog ulja, a proizvodnju su proširili na hladno ceđeno jestivo ulje suncokreta, repice, maka i tikve golice, tu su i brašno od semena tikve golice, makovo brašno…

- Sve ono što proizvodimo mi i prerađujemo i probamo da plasiramo kao zdravu hranu na domaćem i inostranom tržištu, kao lokalne vojvođanske proizvode. Pošto nemamo dovoljne količine soju otkupljujemo i od drugih proizvođača, međutim, kod suncokreta posebno se mora voditi računa o kvalitetu sirovina pa koristimo samo iz sopstvene proizvodnje, jer za dobijanje hladno ceđenog jestivog ulja nije svejedno kakvog je kvaliteta zrno, procenat nečistoće i vlaga – objašnjava Norbert Balint.

Osvajanje tržišta nije ni malo jednostavno, jer su hladno ceđena ulja i drugi proizvodi zdrave hrane iz njihove manufakture skuplji u odnosu na ove artikle iz industrijske proizvodnje.

U Kanjiži je na mesnoj pijaci počela serija predstavljanja lokalnih proizvoda „Vojvođanski brend”, gde su prikazani lokalni zanatski i prehrambeni proizvodi. Sirevi, hladno ceđena ulja, prirodna domaća pića, testenine, poslastice, ukrasni i upotrebni predmeti počeli su da se brendiraju i sa prepoznatljivom oznakom nude se na tržištu. Predstavljanja će se nastaviti u Senti, Bačkoj Topoli i drugim mestima, a planira se otvaranje 40 do 50 prodavnica na području Vojvodine, u kojima bi dominirali proizvodi sa oznakom „Vojvođanski brend”, kako bi se lakše prokrčio put do kupaca.

- Uvideli smo da nije lako sa skupljim proizvodima prokrčiti put do kupaca, bez obzira na karakter i kvalitet naših proizvoda. Svi razumeju da su to proizvodi koji su bolji za ljudsku ishranu i zdravlje, ali zbog niskog životnog standarda nemaju dovoljno para da bi ih kupovali, pa se odlučuju za jeftinije proizvode. Na domaćem tržištu za sada se najviše oslanjamo na promotivne aktivnosti i prodaju na raznim manifestacijama, a za ozbiljniji pazar najviše tražnje ima na tržištu susedne Mađarske, gde smo započeli izvoz. Trenutno su tamo najtraženiji hladno ceđeno suncokretovo ulje, repicino i makovo ulje – saznajemo od našeg sagovornika.

U proizvodnji hladno ceđenog jestivog suncokretovog ulja iz Utrina nema dodatne hemije, niti konzervansa, a litar staje 200 dinara, po istoj ceni prodaje se sojino i ulje od repice. Boca makovog ulja od četvrt litre staje 680, a pola litre bundevinog ulja 1.200 dinara.

- Konkurencije u ovoj proizvodnji ima u Subotici, Novom Sadu i drugim mestima, pa je nama malim proizvođačima teško da se probijemo na tržište, pogotovo što puno ljudi koji koriste ove proizvode zdrave hrane snabdeva se uglavnom na istom mestu. Nije lako probiti se na rafove prodavnica zdrave hrane pored proizvođača koji su tu već prisutni. Kada se pojavi novi proizvođač, treba steći poverenje mušterija, pa je dobro što imamo mogućnosti nastupa na manifestacijama gde se daje značaj lokalnim proizvodima, tako da ljudi imaju prilike da probaju i uvere se u kvalitet – dodaje Norbert Balint.

Porodica Balint je puno ulagala u proizvodni pogon, koji je kako uverava Norbert najbitniji, jer samo dobrom mašinom može da se dođe do kvalitetnog hladno ceđenog ulja, do kojeg se dolazi presovanjem sirovina i filtriranjem.

- Potrebno je puno i radne snage i vremena da se sve postigne, a kada se svi troškovi i uloženi trud saberu i stave u odnos sa cenom koja se može postići na tržištu, teško je doći do dobre zarade. Radimo porodično i u tome nalazimo računicu. Prebrodili smo početnu fazu, naučili kako i šta treba da radimo prema tehnologiji koju smo dobili kupovinom mašine, pa svi kupci koji su do sada probali naše proizvode zadovoljni su kvalitetom ulja, ukusom, mirisom i drugim svojstvima – utisak je Erike Balint.

Porodica Balint 40 podsto raspoloživih oranica seje suncokret. Mak je na jednom hektaru jer oko njega ima puno ručnog posla jer se ne koriste herbicidi nego se korov suzbija okopavanjem, berba i sve ostalo dok se dođe do čistog zrna se takođe obavlja ručno i zbog toga se dobija kvalitetnije makovo ulje. Tikva golica se prostire na tri hektara, a u berbi dobro dođe ispomoć kombajna iz mesne zadruge, pa se seme tikve suši i dalje prerađuje.

- Tek smo započeli samostalni biznis, ali smo mladi i verujemo u budućnost posla kome se posvećujemo – naglašavaju Erika i Norbert Balint.

Milorad Mitrović